Vremeplov – 5


Vremeplov – 5

UMETLIĆKO KLIZANJE

Kao što neki znaju ;), a neki ne, mi u dvorištu na imanju imamo jednu baru! To nije prirodna bara (za one koji ne znaju) nego je iskopana, dubine nešto preko dva metra i površine oko šest kvadratnih metara. Zapravo, na istom mestu su prethodni vlasnici imali svoju baru, ali je bila delimično zatrpana pa smo je (tj. bagerista Veljko iz Nakučana je to uradio) obnovili. Ovde u Pocerini skoro sva domaćinstva su imala baru na imanju, a i sad ih mnogi koriste. Ranije su bile mesto gde se stoka napajala, a sad mnogima služe za navodnjavanje bašti ili jagoda. BTW šabačka opština je na prvom mestu u Srbiji po površinama pod jagodama – skoro 300 hektara. Mnoge bare na imanjima su se vremenom urušile ili su zatrpane. Ja mal´ ne upadoh u jednu letos kad smo išli da beremo kupine. Uopšte nije izgledalo da u tom gustišu pored raznih stabala ima išta, osim predivnih, krupnih, sočnih kupina – ali svo to rastinje je bilo na obodu ili na dnu nekadašnje bare. Tako lepe kupine nigde drugde ne videsmo – ali osim dve-tri koje je bilo moguće dohvatiti, ostale su ostale 😉 nedostupne… Visile su kao lijane sa grana tog visokog, vitkog drveća – ne bi se tu ni Tarzan snašao 😉

Da se vratim na našu baru – ona je služila od proleća do jeseni (prirodno se napunila vodom od prošlogodišnjeg snega)  kao bazen za Kikija, Rikija i Medu. Beka se nije kupala u „muškom“ bazenu, samo se, kad je već nivo vode opao, usuđivala da ide ivicom i da lovi (bezuspešno) žabice. S proleća smo imali u bari i daždevnjake, što je bilo vrlo zanimljivo. Videćemo da li će se opet pojaviti.

Ovogodišnji sneg je podigao nivo vode u bari, a hladnije vreme je polako počelo da je zaleđava. I, sad je naša bara zaleđena, pa su Lolica i Mimica išli na klizanje. Pošto smo u Metliću, njihovo klizanje moramo nazvati UMETLIĆKIM ;). Napravili su nekoliko prelazaka preko bare pod budnim okom „trenera“ Kikija, i zabrinutim okom fotografa, tj. mene. Zaista me brinulo da led ne pukne i ne nađu se u vodi. A em su oni mačići, em je voda ledena – ne bi to bila dobra kombinacija, a meni bi valjalo da takođe uđem da ih vadim iz vode… No, sve se lepo završilo, sami su izašli kad je čas klizanja bio gotov.

 

Podsetili su me kako smo se nekad klizali – na nekoj plitkoj bari, ako je jak led, ali češće na „klizama“ u dvorištu i još češće na ulici. Ta naša klizališta su bila od pola metra do 5-6 metara duge ledene trake na ulici i samo se zaletiš, manje ili više, i otklizaš na drugi kraj, pa se odmakneš, zaletiš, i opet – fijuuu, a ponekad i tras – to kad se, uglavnom neelegantno klizanje nastavi na zadnjici, kolenima, a koji put se završavalo klizanje i sa nosom na ledu… Baš mi to nedostaje (ne padanje, nego klizanje) zbog zanimljivog golicavog osećaja po tabanima i čudesnog vanvremenskog trenutka dok se klizi po ledu.

  1. Termin „umetlićko klizanje“ je smislio moj potomak 🙂

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Vremeplov – 5

  1. Negoslava каже:

    Ma dobro sve to, ali… ka’ćeš malo detaljnije o knjizi?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.