Vremeplov – 9 – istomišljenici


Vilijam Hadson – Dokoni dani u Patagoniji

Knjižica me privukla naslovom, informacijom sa korica i time što je bila nova – mada ponekad  uzmem u biblioteci i knjigu koja je prošla kroz mnoge ruke, često biram one „nove“. Nije to nikakav kriterijum, ali mi je jednostavno lepše sa novom knjigom u rukama, nego nekom raskupusanom. Uzmem ja, naravno, koji put i neku od takvih knjiga, ali ipak ređe. Od davnina tj. iz dvadesetog veka ;), ostala mi je navika/osobina da ne čitam knjige koje su „u modi“. To je doduše imalo mnogobrojne posledice, od kojih je jedna da je Erih From tek odnedavno došao na red (ali njegove knjige su bile nove-novcate na polici  😉 😉 ;), tako da se poklopilo sve i baš mi je bilo drago – dopale su mi se njegove knjige – bio mi je jedan od novopronađenih istomišljenika. A pisanje  V. Hadsona – interesantan putopis o boravku u Patagoniji, uz obilje detaljnih opisa biljaka i životinja/ptica – je takođe prijatno otkriće. O samom autoru (rođen 1841, umro 1922) piše da je jedan od najvećih stilista engleskog jezika, „zastupljen u svim antologijama engleskog eseja“.  I, zaista, rečenice su mu duge, ali mame na čitanje, nekako su nepredvidive… Evo jedne (pošto se zastideo zbog svog  uznemiravanja ptica): „Osetih da mi lice crveni od stida. Njihove (ptičije) podrugljive primedbe postaše mi nepodnošljive, i ja kao sova odlepršah u obližnje šipražje da se tu sakrijem od njihove osude…“

Virdžinija Felous – Šekspirov kod

Naslov me asocirao na da Vinčijev kod (ili nešto slično, što nije još prošlo kroz moje ruke, a možda i neće 😉 ). Uzmem ti ja knjigu i saznam svašta o Frensisu Bekonu, piscu-poeti-filozofu lordu-kancelaru i… ako je verovati knjizi, vanbračnom i u javnosti nepriznatom sinu Elizabete I (Tjudor dinastija). Prema ovoj knjizi Bekon je ubacivao šifrovane delove svoje autobiografije u pozorišne komade čiji je „zvanični“ autor Vilijem Šekspir, a stvarni sam Bekon.

U knjizi je dat i prikaz jedne od šest vrsta šifara koje je Bekon koristio. On sam je tu šifru u svojim radovima i publikovao.

Ono malo što je spomenuto u vezi Bekonovog doprinosa metodama obrazovanja mi se dopalo – svodi se na to da se ne primenjuje sila, nego da se mora podučavati sa ljubavlju i dozvoljavati učeniku da razmišlja, a ne da prinudno samo pamti činjenice.

Treća knjiga koju uzeh u ovoj turi je „Zvao sam se Juda“, u kojoj je autor (ne mogu da se setim imena, a knjiga mi je ostala u Šapcu) dao jednu moguću viziju događaja u Jerusalimu i svega što je tome prethodilo. I, ono čuveno – šta je bilo posle. Dopalo mi se – zašto da nije moglo biti i tako, kad pouzdanih svedoka zaista nema.  To mi nije razlog da smatram stavove hrišćanstva netačnim – potpuno je (meni) jasno da su ljudi poželeli nov, drukčiji sistem verovanja, novu-stvarnu pravdu i pravednost i u tu građevinu dodavali raznovrsne cigle…

Umorih se od pisanja, idem da dremnem 😉

Advertisements
Овај унос је објављен под Obrazovanje, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.