Da li ste se nasankali?


  1. U smislu zimskih radosti?
  2. U smislu da ste bili prevareni?

Neka svako za sebe odgovori, a evo mojih odgovora.

  1. Izgleda da sankanja u detinjstvu nije bilo dovoljno. Da li je to stvarni razlog ne znam, ali nedavno na imanje donesoh iz Šapca sanke. Stajale su pedeset godina na tavanu u šupi. Majka je uvek grdila oca što stvari ostavlja na grede u šupi, bojeći se, možda, da to nekom ne padne na glavu. Nije nikom ništa palo, inače bi to bio incident koji bi se prepričavao u porodici, pa bi to učvrstilo moje sećanje na takav događaj. I, tako, stigoše sanke na imanje, a k´o za inat ne bi (dovoljno) snega prethodnih dana… Kad, jutros, osvanu desetak santimetara snega i još je sipio. Odluka – sankanje – je istom usledila, ali je bila realizovana nešto kasnije. Nahranim kučiće i mačiće, počistim sneg ispred kuće i pođem po sanke – sad su dobile mesto u staklenoj bašti :). Sanke su „model šezdeset i neke“, drvene, sa tankim limenim trakama sa donje strane, valjda da se bolje klizaju. Trake su zarđale, nadam se da se neće raspasti. Ponesem sanke dole, jedno trideset metara ispod kuće gde ima lepa nizbrdica, koja se posle završava ravnim delom, tako da ni sa najpodmazanijim sankama se ne bi moglo desiti da upadnem u reku (koja je granica sa imanjem komšije sa naspramnog brda). E, ali… sneg ili nije bio suv ni kad je padao, ili je zemlja još topla, pa je brzo ovlažio, tek – sankanje nije bilo idealno. Dosta vremena mi je trebalo i da utabam stazu, vlažan sneg se lepio za lopatu, pa je jedino ostalo da utabam nogama. Nije me držao posao – želja da isprobam sanke je bila jača – sednem, poguram se malo, i još malo i još malo i… kretoše 😉 Nije dugačak spust bio. Vratim se na početak, popravljajući stazu usput, pa tako ponovim jedno desetak spuštanja. Nekoliko je bilo lepih, jedno je bilo krivudavo preko svake mere, a većinom je bilo zapinjanja na početku i onda deset-dvadeset metara spusta. Sad mi je „apetit“ porastao. Doneću i svoje stare skije (kupili su mi ih, ali su jedino „vožene“ u našoj bašti u Šapcu, po ravnom, po pet-deset metara tamo-amo). I biće što nikad nije bilo – imaću zimovanje! Sa sankanjem, skijanjem, grudvanjem (volim da napravim po 10 grudvi, pa da gađam u neku metu). Zaista, verovali ili ne, za sve ove godine, kojih će uskoro biti 26 ;), nikad moj zimski raspust nije bio negde na snegu – nisu me videli ni Kopaonik, ni Slovenija, ni Austrija, ni Visoke Tatre… a ni ja njih 😉 Zimi bismo dolazili u Šabac, kod bake, ali meni nikad nije ni trunke bilo žao što nisam u nekom zimovalištu(? Da li se to tako zove?).
  2. A nasankati se, ili biti nasankan, tj. prevaren – da li je toga bilo dovoljno u mom dosadašnjem životu? Sad se preslišavam… To je, valjda, kao kad se čovek opeče vrelom čorbom, posle duva i u mlaku 😉 Ne znam nikako – da li je moja lakovernost bila žrtva nečije namere, ili me dobri Bog sačuvao, tek ja ne mogu da se setim da su razni događaji koji su u meni ostavili tragove nezadovoljstva, tuge ili besa, bili baš upereni protiv mene, sa namerom da me povrede… Zaista ne znam. Ako je neko to i hteo i/ili radio, neka mu ide na dušu.
Advertisements
Овај унос је објављен под Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.