Danas nam je divan dan, divan dan…


… Robinsonu – rođendan!

Naš se Robinson na svoje ostrvce u arhipelagu pocerskih brda doselio pre dve godine, posle nekoliko meseci molersko-farbarsko-zidarskih radova. Usledili su, i i dalje se nastavljaju, radovi na uređenju /oporavku zemlje od pesticida i Robinsona od gradskog života.

U dosadašnjem dodavanju novih sadnica bili smo delimično uspešni – neke sadnice nisu podnele sušne periode i velike vrućine, a i zemlja je verovatno još bila puna pesticida od prethodnih mnogobrojnih godina izdašnog korišćenja istih 😦 . Naravno, moguće je da neke sadnice nisu imale dovoljno jak koren, jer ih pri vađenju iz zemlje u rasadnicima dosta iskasape. Pravilo da je koren jednako veliki kao krošnja ne može praktično da se poštuje… Doduše, meni je danas pošlo za rukom da iz šabačkog dvorišta prenesem 12 malih kestenova, sa skoro celim korenom, kao i dva oraha i jedan hrast. Svi su oni oko 25-30 cm visoki, i sutra će dobiti svoja nova mesta stanovanja 🙂

Evo trenutnog voćnog stanja: kajsije – jedna stara u dvorištu i tri još starije u dnu bašte (prethodni vlasnici su posekli stari voćnjak „na čep“, ali tri kajsije su nekako izgubili iz vida, tako da su im ostala stabla posečena na jedan metar visine – i izbile su nove grane! Prošle godine je bilo po pet-šet kajsija, a ove će bogami biti, bar sudeći po zamecima, mnogo, mnogo više. Dalje, od sedam posađenih kajsija se primilo bar njih 6, od posađenih breskvi jedna (presađena iz saksije) i samo jedna od desetak kupljenih u rasadniku. Badem se za sada nijedan nije primio (od pet posađenih), kruške su se primile, tri iz 2017 (jedna je prošle godine imala i pet plodova) i 5 od ove godine (tačnije jesenja sadnja, decembar 2018). Primile su se trešnje, bar pet-šest, a stara, bela trešnja, je rodila 🙂 i dve bebe, pa će imati dostojne naslednike. Šljiva imamo raznih – oko deset stabala starijih, nepoznat broj sasvim mladih (na delu voćnjaka koji je isečen nikle su nove sadnice: šljive, džanarike, dve-tri jabuke. Imamo i četiri duda, dva bela i dva crna, tri oraha u rodu i nekoliko oraha – omladinaca, a od sutra i dve šabačke bebe-orahe. Imamo višanja – oko pet u rodu, ali sasvim mlade i dve koje sporo prihvataju svoje novo stanište, ali se dobro drže. Imamo gunje – staru pored ograde (ustvari je mlada iznikla na mestu stare posečene, i imala je prošle godine tri ploda, a ove ima na stotinu cvetova, pa će biti i gunja dosta). Od nje su presađene i tri velike, pojedinačne, i sedam patuljaka, pojedinačnih, dok je ta „stara“ u obliku žbuna. Imamo i jednu smokvu i jedan kivi, kojem ne treba drugi pol :), ali imamo i kivije „standardne“, lepo se razvijaju u saksijama, jer još nismo odlučili gde ćemo sa njima. Posadili smo i pet lešnika. Dobili smo i lokalne, kalemljene sadnice („ucepljivanjem, „visoki kalem“) – kruške, mušmule, jabuke, ukupno deset komada raspoređenih kao sazvežđe Oriona. Nove kruške, njih pet je u obliku sazvežđa Kasiopeja, a Velika Kola su zamišljena od badema i bresaka, ali ćemo možda morati da ponovimo. Posadili smo i nekoliko japanskih jabuka, ne ide im baš… ali ćemo dodati nove. Pitomi kesten se nije primio, a izgledalo je da hoće :(…
Posadili smo još: ogrozde, ribizle, godžije, jagode obične i šumske, maline…. na centralnoj poziciji je i budući hiljadugodišnji ginko, za sada visok pola metra :), tu su i sibirski limuni, drenjina i japanska mušmula, a novi stanovnik – „indijanska banana“ za sada dobro podnosi nove uslove života. Od pre neki dan tu je i jedan rogač, a za vikend stižu – pistaći!

Imamo i žbun jasmina, i razne začinske i mirisne biljke (čubar, žalfiju, nanu – četiri vrste, matičnjak, čubar, majčinu dušicu, origano…). Kako ima u izobilju samoniklog jestivog bilja (kopriva, mišjakinja, bokvica, vlašac, divlji luk, maslačak, zelje, kiselica, čičoka…) imamo uvek za lepe, sveže salate.

Da, imamo i kupine („divlje“), trnjine, šipure i glog. Imamo i nekoliko čokota loze – od kojih je stara loza, preko osamdeset godina, bila „ubijena“ totalom, ali je ponovo nikla iako je njeno oporavljanje bilo potpuno neizvesno – uopšte nije ništa postojalo iznad zemlje.

Isto tako od posledica prskanja herbicidima se oporavila i jedna stara jabuka – pre dve godine listovi su joj bili retki i skvrčeni, prošle godine već malo izgledniji, a ove – i listovi i cvetovi i već desetine zametnutih plodova. Slično su se namučile i aronije – tek dve godine posle sađenja su i cvetale. Prve godine ih je zahvatilo prskanje susedove parcele (to se neće ponoviti, pošto smo tu parcelu otkupili :)).

Imamo i bagrema, pa ćemo jednom i dve-tri košnice dodati i svog meda imati.

Posadili smo paradajiz, kupus, krompir, luk… a prošle godine i plavi patlidžan i super je uspeo. Da, i krastavaca imamo desetak, a posadićemo i bundeve i lubenice…

Eto, to je delimični (oko 90%) spisak voća i povrće na imanju. Dodajte tome tri sad poodrasla, dvogodišnja psa: Beku, Kikija i Rikija i dva mlađa mačeta – Mimi (naprednu omladinku koja će uskoro brinuti o mladima) i Loleta – mladog mačka koji najviše voli da legne da spava kraj Kikija.

……..

Na imanju, prvog dana treće godine

Advertisements
Овај унос је објављен под Ekologija, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.