Krajem septembra, u okviru jedne konferencije u Vrnjačkoj Banji, odveli su nas da posetimo Vinariju „Grabak“. Od prve ime mi se nije dopalo, mada je vodič objasnio da je to lokalni naziv za grabovu šumu.
Ipak, bila je to prilika da vidim kako sada izgledaju burad za vino:
Takođe smo videli i kako je nekad izgledala presa za grožđe:
Videli smo i (deo) njihovih vinograda:
Bilo mi je zanimljivo saznanje da vinova loza posle samo nekoliko godina (dal rekoše tri ili pet) ima pun rod, jer i ja na imanju imam nekoliko čokota. Jedina i najvažnija razlika između mog i njihovog grožđa što moje nije ničim zatrovano, tj. prskano. I naravno – ja ne pravim vino (but, who knows 😉 ).
Evo i kako izgleda flaširano vino (iz mog ugla 🙂 )
Iz vinarskog podruma
Ambijent je lep, a kolege, koje se malo razumeju u vinske ukuse, su rekle da je vino dobro. Eto, nije reklama, samo čuvam u elektronskom vidu svoje uspomene sa fotografijama 🙂
Sopstveni portparol (do 2020) 