Prvo, jedan prastari vic, iz vremena kad evro nije ni postojao:
Kroz neko zabačeno selo prolazi gastarbajter na putu ka svom selu – u mercedesu. Iza jedne krivine naleti na ovce i pregazi jednu. Izađe iz auta gleda da nije bilo štete na autu… Posle minut-dva nailazi čovek čije su ovce: „Kuku čoveče šta učini!?“. Ovaj pomirljivo vadi svežanj novčanica i nudi: „Evo ti marke, uzmi koliko hoćeš.“ „Šta će meni marke, kome ja pišem… meni treba moja ovca…“ Vozač se nasmeja: „Ala si ti zaost’o!“, a ovaj mu odgovori: „Da ja nisam zaost’o, ti bi i mene pogazio!“ (Priča ne kaže šta je dalje bilo :)).
E, pa ja sad malo izađoh iz zaostalosti i evo koristim internet Lastinog autobusa dok se vozim ka BG, da prvi put pomoću telefona napišem tekst na WP :)!
Hoću da kažem da nije loše biti zaostao (u gore navedenom smislu), jer se može napredovati 🙂
Sopstveni portparol (do 2020) 