All you need is love… Av, av… (nije politički)


Naš Robinson počeo uredjenje svog (pustog) ostrva, pa mu sve pevuši: „All you need is love… av, av, aaaav :)“ Pošto na ostrvu ima i malo domorodaca tj. nije sasvim pusto, onda Robinson utiša pevanje kad primeti nekog od domorodaca da oni ne pomisle da to „… Av, av…“ ima neke veze sa novim/starim poglavicom domorodaca 🙂 – jer neki vole poglavicu, a neki ne. Statistički gledano 55% svakog domoroca ima tu neobjašnjivu naklonost ka potčinjenosti, pa iako u svojoj kući ne dopušta da mu neko nameće šta će i kako da radi, voli da ima poglavicu – a odsustvo stvarnog poštovanja poglavice je zapravo domorocima zgodno, jer imaju koga da psuju – ipak je to uvrnuto, pa je Robinson odlučio da za sada o tome ne razmišlja.

Da se vratimo na uredjenje ostrva. Oni koji su ranije boravili na mestu gde je Robinson sada, ostavili su svakojakog krša, koji naš uredni Robinson mora da raspremi. I tu je slučaj Robinsonu doveo njegovog Petka, koji se zove – Toša. Tošu je jedna davna Oluja izbacila na ostrvo blizu Robinaonovog. Toša ponekad i pomalo priča o Oluji i svom nekadašnjem ostrvu i reci Korani na kojoj proveo mnoge lepe trenutke detinjstva i rane mladosti. Robinson sa pažnjom sluša Tošine priče, saosećajući sa setom i tugom koje često osenče te priče… I iznova pomisli kako su političari i ostali koji su sebi dali za pravo da tako rušilački, sa tolikom mržnjom uništavaju sve živo oko sebe, a radi nekih neprirodnih razloga, da su kao najgora bolest, da su idioti i kreteni – ali se idiotu i kretenu ne može dokazati da je idiot i kreten.

Toša, kao pravi domorodac, ima boginju koju obožava – to je njegova mala kći, devojčica od osam-devet godina, nežnog imena – Božica.

E, sad kad je Petko-Toša uveden u priču, možemo za danas završiti…

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Antropocentrična zabluda


Ne znam zašto, ali danas mi se učinilo kao strašno važno, i još važnije, kao vrlo tačno da to što se ljudi ponose govorom, kao moći koja ih izdvaja od ostalih životinja je tako jadna i bedna zabluda, uteha onih (i onima) koji ne znaju za bolje…

Naime, mi smatramo da životinje po instinktu znaju sve što im je potrebno u životu, a da mi, ljudi, svoju decu podučavamo životu (i to godinama, a to ustvari neuspešno) zahvaljujući moći govora i bla-bla-bla…

Pa šta mi znamo o svim drugim vidovima komunikacije i prenosa znanja, nego ovo malo, jadnog „vaspitavanja i obrazovanja“ dece po obdaništima, vrtićima, školama (i delom u porodici)? Zašto ne bi bilo savršeno tačno i to da gugutke imaju savršenije načine da odguguču svojim ptićima šta je smisao života, šta je ljubav… Pa zar nije bolje i smislenije biti dobar nego destruktivan prema sebi i okolini, što je jedino čovek u stanju? Ne kažem da ću sada zalepršati krilima i pokušati da izletim napolje jer ni trunčicu znanja nemam o tome kako napraviti sebi gnezdo donoseći grančice u kljunu, ni kako tako elegantno koristiti vazdušne struje, ni kako izdržati ledene zime (bez TA peći, Magnohrom, Kraljevo 🙂 )…

Kažem samo da se premnogo „puvamo“ (za mlađe generacije – starinski izraz za „praviti se važan“) time što komuniciramo (cvrc!) mobilnim telefonima ili preko interneta dovodeći tim silnim zračenjima ptice u dezorijentaciju, jer se nadjačava električno polje Zemlje pa ptice, a verovatno i druga živa bića koja su zadržala prirodnu osetljivost na svet oko sebe, (dakle svi osim čoveka) dovodeći tako ostali živi svet u veliku opasnost… A sami smo deo tog sveta… I da li ja sada, kuckajući po tastaturi, doprinosim testerenju grane na kojoj (svi) sedimo?

Mislim da možda i zato biram svoje robinsonovsko življenje – jer imam priliku da vidim prve zametke novih plodova na staroj kajsiji, cvetove šumske jagode i grozdove cvasti na (za sada malom) žbunu ribizle… da slušam fazana kako nešto priča sa svojom bračnom drugaricom :)…

‘ku noć 🙂

 

Објављено под Duhovnost, Ekologija, Odnos prema životu, Svakodnevica | 1 коментар

Polje maslačka


 

Ovo polje maslačka je u dvorištu crkve u mestu Rivica, na obroncima Fruške Gore. Selo je neveliko, lepo i uredno

a crkva je iz prve polovine 18. veka

U nastavku današnjeg izleta bili smo u fruškogorskim manastirima Vrdnik, Rakovac i Beočin…

Manastir Vrdnik je velika svetinja u kojoj se čuvaju mošti kneza Lazara i svete Anastasije.

Ulaz u manastirsko dvorište

Zimska kapela manastira Vrdnik, pogled iz bašte

U manastiru Rakovac je stajao natpis da nije dozvoljeno fotografisanje, pa imam samo sliku spolja. Inače, njihova crkva je interesantna, vrlo stara i ne vidi se spolja nimalo 🙂

Do manastira Beočin vodi lep put

Kapija manastira Beočin

Crkva ispovednika Varnave u manastiru Beočin

Bio je to vrlo lep i prijatan izlet. Ja znam vrlo malo o crkvenim običajima, svecima i svetim mestima, ali volim da udjem u crkvu ili manastir – ponegde prosto osetim posebnu atmosferu, prohujale vekove, svetost mesta…

Објављено под fotografije, Reportaže | Означено са , , , , | 2 коментара

O izborima i šutnjama – Robinsonovo gledište


Često obećam nešto, ponese me talas oduševljenja, pa kad me to prođe, onda mi bude i krivo – sve kao nešto ja popuštam drugima… nekako je svako u pravu na neki način, a ja se često sa svojim „pravom“ i svojim „načinom“ povučem u drugi plan.

Ovo sad pišem zbog napisang obećanja da ću napisati nešto o izborima koji će se održati u nedelju i prekršiti „predizbornu šutnju“. Naravno, pošto nisam kandidat za predsednika (mada ću sledeći put da razmislim!) Srbije, nego sam samo predsednik, kralj i podanik na svom pustom ostrvu (Petko još nije došao 🙂 ) ja ne moram da ćutim ni danas ni sutra, ni inače. Ali mislim da je strahovito traćenje vremena komentarisati taj kvazidemokratski cirkus, ili pak stavove i izjave onih koji nas gledaju sa 11 različitih postera sa bilborda širom ove naše male zemlje.

Izbori u nedelju? Čudna mi čuda, kad svakodnevno, svake sekunde svako od nas pravi neke izbore – napisati ovo ili ono na WordPress-u, pročitati nešto, jesti, igrati sudoku, raspremiti nešto, popraviti nešto, pokvariti nešto, posvađati se…

Da li vi znate šta je izbor ne malog broja seljaka – gajenje modifikovane soje iako je zabranjena jer je otporna na Total, nešto što seljaci više vole nego leba da jedu – taj Total je neka jaka kiselina koja ubija svaku biljku, ali ne i modifikovanu soju… I onda će tu modifikovanu soju da koriste kao stočnu hranu i onda ćemo vrlo brzo pored ludih političara imati i lude krave i svinje i onda će ljudi jesti to meso…

Je l biste voleli modifikovano dete ili unuče? Npr. samo blago modifikovano tako da ne pije vodu nego  isključivo Koka kolu? Ili je to već realnost za koju mislimo da je normalna jer je karakteristika većine?

Nemoguće je i kazati narodnim (koka-kola) masama, a kamoli dokazati, da je biranje vlasti u sadašnjem vremenu jedino dokaz naivnosti i gluposti onih koji biraju. Biranje i glasanje ima smisla samo ako ljudi biraju medju sebi jednakima, ako poznaju one kojima će dati pravo da upravljaju. Zar biste u svoju kuću tek tako pustili nekog da upravlja? Ne biste. Pa što onda puštate da državom upravlja neko tek tako. Neko dovoljno sujetan, dovoljno ljigav, dovoljno bogat… pa da postane sujetniji, ljigaviji, bogatiji.

I, ukoliko se i otisnem sa svog ostrva sutra da izvršim „građansku dužnost“ a pošto je sada dozvoljeno i šaranje po glasačkim listićima – precrtaću broj kod svakog imena i dodatno napisati NE DOZVOLJAVAM DA SE MOJ GLAS PRIBROJI BILO KOM OD KANDIDATA.

Ovaj tekst ima manu što ne predlaže šta treba uraditi da bi stvari bile bolje, ali neću da o tome pričam prvog aprila da se ne pomisli da je prvoaprilska šala…

 

Објављено под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Izbori | 4 коментара

The versatile blogger award – sa Robinsonove tačke gledišta :)


Nešto više o The Versatile Blogger Award pravilima nominacije:

* Zahvalite se osobi koja vas je nominovala
* Nominujte do 15 blogera / autora sa WordPress-a (može manji broj, ali ne više od 15) i obavestite ih
* Podelite sa svima 7 činjenica o sebi
* Objavite sliku nagrade u svom tekstu i pravila

Zahvaljujući modernoj tehnologiji, i na pustom ostrvu čovek može da dobije nagradu 🙂 – zapravo ovaj VBA je kao jedan trajekt kojim putujemo od jednog do drugog komšije na raznim ostrvima u WordPress okeanu 🙂 (čista poezija 🙂 ). Karte za trajekt su mi dali Suza i Babe i dede, i od srca im se zahvaljujem.

Dobro, to su prva i četvrta tačka, ajmo sad na treću –

  1. Volim da čitam knjige Ursule Legvin. To je žanr socijalne utopije i naučne i epske fantastike i imam sve njene knjige koje su prevedene na srpski, nekoliko koje su prevedene na kineski (to je moj potomak kupio kad je bio u Kini, a i zna dete kineski 🙂 ), nekoliko na engleskom i valjda i jednu na francuskom. Mnogo je lepa i njena tetralogija Catwings, ima samo na engleskom. Svi koji vole mace treba da to pročitaju.
  2. Kad smo već kod mačaka koje mnogo volim, imam zbirku pričica o mojoj maci Gvendolini
  3. Volim da budem napolju, da radim u bašti
  4. Volim da pešačim, da se šetam, da istražujem
  5. Volim tzv. divlju salatu od maslačka, koprive, divljeg luka, mišjakinje, buhača, bokvice, hajdučke trave (vrlo mladih izdanaka), kiselice, majčine dušice, bosiljka… i svega drugog što znam da jeste jestivo (al sad ne mogu da se setim šta još ima…) sa belim lukom, limunovim sokom, mlevenim semenkama lana, susama, golice, sirovog suncokreta i raznim začinima ljutim i neljutim, i sa maslinovim uljem… mljac-mljac!
  6. Vežbam tai-dji i mnogo mi prija
  7. Volim da slikam lepe stvari (u čemu mi pomaže moj malecki Soni – SonyEricsson T700, kakvi se više ne prave!)

A sad i mojih dragih petnaestak komšija, koji me razgale svojim tekstovima, iako su relativno različitih žanrova. Da imam više vremena za putovanja WordPress-om, sigurno bi bilo mnogo više komšija… u nekom sledećem WordPress „lancu sreće“ ću možda imati i neke druge drage komšije.

babeidede

cy3a

https://bibliotekaxv.wordpress.com/ tj. tanjat

TAMOiOVDE

agroekonomija

Miličica na https://krozmicinenaocare.wordpress.com/

naša Nišlijka NEGOSLAVLJE

malaprge

Миловановић Синиша

Otisak na displeju

LaBiLnA

oblogovan

Plava Baklava

Letnje igralište

bila je nekad i Iva iz Ivinog sveta, ne znam gde je sada, nije me put nanosio u njene krajeve, i Ironije XL je interesantno pričao, i Ognjenu volim da čitam i mnoge druge, ali su tražili do petnaest adresa… i eto toliko od mene, jer još treba da napišem obećani tekst o predizbornoj šutnji 🙂

PS. Molim da mi neko da prevod reči versatile, nije mi dovoljno jasno ono što piše u rečniku na Google-u

Објављено под Uncategorized | 12 коментара

Zalazak Sunca nad Srbijom (nije politički tekst :) )


U četvrtak, 23. o.m. 🙂 , put me vodio iz Šapca preko Valjeva i Ljiga do Gornjeg Milanovca. Autobus je bio Niš-ekspresa (btw nikako mi se ne dopada njihov sadašnji logo, stari je bio mnogo bolji – pisalo je Niš ćirilicom, a slova reči ekspres, takođe ćirilicom su bila redom u vertikalnim linijama, dva u N, dva u I i tri u Š 🙂 ) . Pokažem ja kondukteru kartu, a on meni pokaza skoro prazan autobus (sa 3-4 putnika)  i reče: „Birajte mesto i uživajte!“. A ja mu kažem da imam mesto broj 3 i da bih da uživam odatle, a on reče da se on i kolega baš na tim mestima odmaraju. Meni bilo smešno – ako se odmaraju obojica, ko će da vozi? Pa ipak popustim 🙂 u toj neravnopravnoj diskusiji i ne sednem na „svoje“ mesto nego odem do onih mesta ispred srednjih vrata odakle je vidik još potpuniji nego kroz šoferšajbnu…

U Valjevu smo pravili pauzu, pa je to bila prilika za kratku šetnju, a kako je valjevska crkva blizu autobuske stanice, to je bila prilika za Sonija:

Kad smo se malo kasnije našli na strani jednog brda, negde posle Valjeva, Soni je imao priliku da vidi ovaj lep prizor zalaska Sunca nad Srbijom:

Jeste da imaju fleke od prljavih prozora autobusa, i da ima žica od dalekovoda preko cele slike, ali zalazak Sunca nad Srbijom lepo izgleda (u osnovnom značenju, tj. vezano za pejzaž).

Kao što rekoh u naslovu, nije politički tekst, mada je naslov metaforičan jako. Nije politički, ali ko da se ne dotakne politike u ovim danima? Sigurno ću nešto napisati o politici i prvog aprila, ja bar ne moram da poštujem njihovu „šutnju“, a danas samo par reči o čudnim rešenjima timova koji vode propagandu pojedinim kandidatima. Naprimer, osobi X sa rednim brojem 6, glupavi aktivisti su predizborni plakat nalepili na kontejner! Zaista ako su „njegovi“ onda su ili jako glupi ili podsvesno protiv njega, a ako nisu njegovi, otkud im onda takav predizborni plakat? Tu dakle nešto smrdi 🙂 Takođe, za istu osobu su poređali po tri plakata u red, pa izdaleka najpre vidite simbol nečistih sila, tri šestice u nizu!

Jedni drugi su za kandidata čije ime počinje na S izabrali za predizborni štab kuću koja je prethodno bila kafić i koja je do ulice skroz u crno okrečena, a u izlog su stavili ogromnu sliku svog kandidata, pa sve zajedno izgleda kao džinovska čitulja…

A jedan od kandidata koji se ističu debljinom je na bilbord stao samo delimično – mukica, bolje bi mu bilo da omrša…

Toliko za danas. A pošto mi je ovaj početak o antipropagandi propagande (sa moje tačke gledišta) dosta dobar prošetaću se još malo večeras po rodnom gradu, pa ako primetim još štošta, dopuniću tekst….

 

Објављено под Svakodnevica, Manipulisanje javnosti, Izbori, fotografije | Означено са , , | Оставите коментар

Ciletove bebe


Naše Cile nas je obradovalo ekipom 3+1 😉 koju čine tri žuta i jedno crnpurasto mače. Trenutno su četiri dana stari 🙂

^C73680F65B35CFB28830B62C09B65F6359B0388FEFA853740D^pimgpsh_fullsize_distr

Cile je ime po punoletstvu 🙂 naše mace koja se odgajila kao Sivkica… i ovako je izgledala kad je bila mala  https://noviinternet1987.wordpress.com/2015/11/24/konkurs-za-najbolji-naslov/.

Објављено под fotografije | Означено са | Оставите коментар