Naručje puno mačaka


Lolica pospano gleda i prede, a Mimica i Bleki su već upreli sanak 🙂

PS. Slika je malo mutna jer su vibracije predenja uticale na oštrinu 😉

Advertisements
Објављено под fotografije | Оставите коментар

Tri boje – žuto


Moje makaze su pozirale na staroj žutoj hoklici:

Sutra krećemo u nove radne pobede 😉

Објављено под fotografije, Uncategorized | Оставите коментар

Poklonio mi sin knjigu bajki…


… ali ne bilo kakve bajke, nego Politički podobne bajke za laku noć!

Ukoliko vam je dosta licemerja svih vrsta, evo prilike da se razgalite i razvedrite. To što ne pamtim priče, pa mi nije bilo moguće da svom detetu doslovce pričam „klasične“ bajke, ne opravdavam nekom svojom davnašnjom svešću o problematičnosti tih poznatih priča. One su svakako imale određeno obrazovno-vaspitno značenje, samo je pitanje u kom smeru su upućivale nove generacije…

Zato malo demistifikacije i jedan pogled iz drugog ugla na Pepeljugu, Crvenkapu, … može da prija. Meni jeste.

Knjigu sam zapravo prvo ja kupila, davne 97. ili 98, ali sam se prevarila pa sam pozajmila jednom drugu, verujući da će mu biti zanimljiva jer je neke bajke prepravljao za predstave svog pozorišta. E, ali je on odneo knjigu u stan svoje svastike! Zašto – pojma nemam. Možda zbog one stare izreke – Nema boljeg roda od svastike :). No, knjiga je nestala i dugi niz godina smo je sin i ja pominjali, tu i tamo u razgovoru citirajući neke rečenice.

I sad, na ovogodišnjem Sajmu knjiga – iznenadjenje – novo izdanje te nevelike knjižice se pojavilo i moj potomak je odmah kupio dva primerka, pa sad oboje imamo po jedan (i ne pozajmljujemo više nikome! 😉 )

Korice knjige nisu lepe, a mogle su biti, bar po mom mišljenju i ukusu. Sadržaj pak je i dalje onaj isti koji me je oduševio pre dvadeset godina. Kako i ne bi kad i braća Grim kažu (na zadnjoj strani korica): „Potukli smo se da bismo odlučili ko će ih prvi čitati.“

Evo jednog malog odlomka iz Crvenkape:

„… Tako Crvenkapica krete sa svojom kotaricom kroz šumu. Mnogi ljudi veruju da je šuma opasno i zloslutno mesto i nikad tamo nisu kročili. Međutim, Crvenkapica je u svojoj, tek propupeloj polnosti, imala dovoljno samopouzdanja te je ta, tako očigledno Frojdovska postavka nije ni najmanje zastrašila.

Vuk je rekao: „Znaš li ti, draga moja, koliko može biti opasno za takvu jednu devojčicu da ide sama kroz šumu.“

A Crvenkapica će na to: „Nalazim da je vaša, muški šovinistička opaska, izuzetno uvredljiva, ali samo ću da je ignorišem, s obzirom da već tradicionalno imate status otpadnika iz društva, pa ste bili primorani da razvijete svoj poseban, iako podjednako vredan, pogled na svet. E sad, izvinite, moraću da nastavim svoj put.“

Posle svih ovih napora, Crvenkapica, baka i vuk shvatiše da imaju izvestan zajednički cilj. Odlučiše da osnuju jedno alternativno domaćinstvo koje će se temeljiti na međusobnom poštovanju i saradnji. I tako življaše sretno u šumi još dugi niz godina.

U zbirci su i Carevo novo odelo, Tri praseta, Zlatokosa, Snežana, Pepeljuga… Svaka se priča završava hepiendom, samo vrlo specifičnim.

Autor je Džejms Fin Garner, izdavač Esotheria.

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Čivijada


Čuveni šabački vašar, sa još čuvenijom muzičkom pitalicom: „Hoćemo li u Šabac na vašar? – Hoćemo!“ (ne umem vezu lepo da napravim, pa će izgledati ovako – https://www.youtube.com/watch?v=AADKlwmkaaU), već nekoliko decenija prati i tzv. Čivijada. Da li su svojevremeno kad su je uvodili njeni organizatori hteli da iskoriste termin vašara, pa da sebi obezbede i publiku ili su (to je bilo ono socijalističko doba kad se religija bržala skrajnuto) hteli da svojom priredbom maskiraju verski praznik, Gospojinu, ne znam. Samo su eto i oni tada povećali broja -JADA (da li je to doprinelo velikom broju jada koji se posle obrušio na našu zemlju – takođe ne znam).

Bio je i karneval, bili su i koncerti, bile su izložbe karikatura. Sa jedne od njih prenosim par radova Predraga Koraksića i Dušana Petričića. Karikature ipak najbolje govore same za sebe:

Bilo je i raznih aforizama, na panoima, u izlozima prodavnica… Meni se ovaj baš, baš dopao:

PS. Preslušam ja gore pomenutu vašarsku pesmu – strašno! Uopšte se ne oseća ono nešto što bi takva pesma morala imati… pevač utanjio glasić, zavrće nešto na krajevima reči,… ma baš mi je bilo užasno/neprimereno/glupo/neskladno/neiskreno… Doduše, mnogo je gore po moje psihofizičko stanje bilo slušanje „Hajneken…“ – što je jedan srednjoškolac pustio u lokalnom autobusu. Te gluposti su nepojmljive. Odgledam i spot (za koji je napisano da je „interesantne scenografije“) – pa ono ni pas s maslom ne bi pojeo, tj. pogledao! Sreća pa ja svojim kučićima takvu muziku ne puštam – podivljali bi, zasigurno. A u autobusu mi je jedino palo na pamet da pitam tog junošu da li sme to kod kuće da pušta (ali se uzdržah).

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

S kim ja živim, ili – o Predićima iz Sevojna


Posle osamnaest dana odsustva, opet sam na imanju.

Stalno ista „pesma“, kad sam ovde, ne ide mi se nigde, a ako i odem mislim na one koji su ovde – na moje Prediće iz Sevojna 🙂

Kao što je poznato imam tri psa, plus dva komšijska (Akija i Medu), a nekad i tri (kad dođe Vučko koji je skoro pa zlatni retriver, samo što je više bele boje), i još hranim jedno ipo komšijsko pseto (ženku i njeno štene – njihovi vlasnici ne dolaze, da nije mene, do sada bi Astra i njeno mladunče uginuli od gladi…).

Imam i tri predstavnika mačije vrste, Blekija i njegovo dvoje dece – Mimicu i Lolicu. Bleki je mužjak, ali lepo čuva decu, ponekad ih umije, a dopušta im i da oni prvi jedu, osim kad nije baš mnogo gladan 🙂

Dođem ja tako juče kući, i moj dolazak uključi horsko mjaukanje, cijukanje, radosni lavež, jurnjavu po dvorištu (a danas je ta jurnjava imala i nezgodan detalj – zaleteli se oni nešto i Beka mi s leđa uleti u noge – sledeća scena – sedim na zemlji, a Beka cvili… srećom ne sedoh na nju nego samo malo na jednu njenu šapu, i prošlo je bez povreda 🙂 sa obe strane). Izgrdim je, pa je celih pet minuta obilazila u širokom luku oko mene, a posle nastavila da se juri sa braćom, ali me više nisu preturali 🙂

E sad, zašto su ti moji KiM (kučići i mačići) ustvari Predići iz Sevojna? Evo ovako – jasno je da su mačići Predići, jer predu kad ih mazim. Mačići svakako, ali kako se kučići na njih ugledaju, skoro su već i oni počeli da predu kad ih mazim. Takođe, slike koje oni prave svojim akrobacijama dostojne su takvih majstora slikara kao što je Uroš Predić (i ja nekako mislim da se on ne bi ljutio što ima i neke četvoronožne članove familije).

A kako se svi valjuškaju po travi ili u kući (ulaz dozvoljen samo mačijoj familiji) i pošto su Kiki i Riki bakarne boje, a u Sevojnu je (bar u vreme mog školovanja) bila valjaonica bakra, to je onda bilo sasvim dovoljno da svoje ljubimce prozovem – Predići iz Sevojna 😉 😉 😉

 

PS 1. Na slici je ikona Sv. Nikola, Uroša Predića

PS 2. Pisano u čast 4. oktobra, Svetskog dana životinja koji se, prema informacijama sa interneta, proslavlja od 4. oktobra 1931. godine. Zamislite, tada je u Firenci bio kongres ekologa! I izabran je 4. oktobar koji je dan sv. Franje Asiškog, zaštitnika životinja i životne sredine.

PPS. Ne mogu da ne primetim da su izvesni organizatori mudro izbegli taj datum 2000. i svoje aktivnosti održali sledećeg dana :). Ko zna gde bismo sad bili da se ONO desilo 4. oktobra!

Објављено под Svakodnevica | Означено са , , | 1 коментар

Po pocerskim gudurama


Pre neki dan krenemo u šetnju, Beka, Kiki, Riki, Meda, moj potomak i ja. Izabrali smo jedan put kojim se ređe ide :). Sad su mnogi putevi u selu zatravljeni, a za neke kažu i da su neprohodni, jer sad niko ne ide prečicom do autobuske stanice/glavnog puta. Ide se ili asfaltom (peške) ili nekim prevoznim sredstvom (pri čemu kola i konje niko nema).

Bilo je oblačno i prijatno za šetnju. A uz to, put je bio oivičen šumom, pa bi šetnja bila prijatna i po sunčanom danu:

Bilo je neobično kako je put nekako usečen, na mestima i preko dva metra od linije okolne šume. Stoga su se mogli videti mnogi čudni i raznovrsni oblici prepletenog korenja:

A na jednom mestu je i neki stanovnik šume napravio sebi kuću:

Jama je bila dosta duboka, ali domaćina 🙂 nismo ni videli ni čuli. Ili nije bio kod kuće, ili nije bio raspoložen da prima posete 🙂

I tako smo tim lepim i nesvakidašnjim putem išli oko pola sata. Kučići su bili oduševljeni novim terenom, prelazili su kao od šale sa jedne strane puta na drugu, sve razgledali i istraživali.

Kad smo izašli iz šume videli smo u kom delu se nalazimo i, da ne bismo prolazili kroz naseljeni deo i imali moguće susrete sa tamošnjim kučićima, vratili smo se istim putem.

Pošto smo dovoljno odmakli od šume, pogledali smo gde smo bili. Izgledalo je pitomo, malo brdašce, a krilo je tako zanimljivu i izuzetnu stazu:

PS. Prema datumu na fotografijama, sad vidim da ovo nije bilo baš „pre neki dan“, nego 26.8. ove godine, tj. pre tri nedelje.

Објављено под fotografije, Svakodnevica, Uncategorized | Оставите коментар

Statistika, big brother i telefon


Dobijem ja na poklon nov telefon (xiexie 🙂 za onoga ko mi je poklonio; xiexie na kineskom znači hvala i čita se sjesje), ali nije iste marke kao moj prethodni telefon… Dobro, u redu (za one koji su gledali „Arsenik i stare čipke“, ovo je citat iz predstave 🙂 ), drukčiji softver, pa šta – snaći ću se ja! Ali je to samoohrabrivanje brzo splaslo… Mala razlika ovde, mala razlika onde,… i tako ostadoh ja poduže na prvom upoznavanju svoje Motorole.

To je bilo pre desetak dana, sad već neke mogućnosti solidno znam, ali… (ono čuveno „ali“ što devojci sreću kvari :)) neki problemi su se pojavili i još postoje.

Prvi problem je prouzrokovala primena statistike u pisanju poruka. To je ono kad otkuckate par slova, a na ekranu dobijete neke moguće varijante toga što ste započeli. Meni je ta funkcija mobilnih telefona jedan od lepih primera na početnim časovima statistike, jer svi studenti znaju za to, ali možda ne povezuju sa statistikom i eto meni lepog uvodnog primera 🙂 Ali lep uvodni primer se u praksi, sa novim telefonom, meni pretvorio u izvor mogućih nesporazuma i potrebu da šaljem sms-ove za ispravku sms-ova. Doduše i te primere ću da iskoristim u nastavi – malo šale na času nije na odmet 🙂 a još ako je šala na račun profesora, onda je velika verovatnoća da će biti dobro prihvaćena.

Evo kako to izgleda:

  • pošaljem poruku da ću biti na fakultetu u tom i tom kabinetu i završim pitanjem: „Da li možeš da svratiš?“ a moj pametni telefon napiše: „Da li možeš da shvatiš?“. Pa zar nije strašno!
  • pošaljem poruku: „… ako je moguće ja bih… „, a telefon pošalje „… ako je moguće  ja BiH… „
  • dok je: „Ako voziš bicikl, onda ćemo zajedno da se provozamo na Adi.“ postalo: „Ako vozim bicikl, onda ćemo zajedno da se provozamo na Adi.“

Imalo je još bisera, nego ja brišem poruke, pa sad nemam primere pred sobom, ali će ih sigurno biti još, jer ne umem da nađem opciju kojom se to predviđanje teksta isključuje.

Druga, za mene nevesela situacija je što su telefoni nadgledani (Big brother na delu) i pokušaji da se uključim na neki od svojih naloga ukoliko sam daleko od svog mesta budu zaustavljeni tako što se od mene traži jedan beskrajni niz provera da nisam robot, ili pak se neki „dobri duh“ iz internet lampe brine: „Da li ste to vi? Poslaćemo Vam mejl sa linkom koji treba da sledite… „. Mislim, lepo je to što se oni sekiraju da li mi nije neko ukrao telefon, ali ako jeste, onda im ta ista pitanja baš ništa ne vrede, a pošto nije, onda meni ne vrede, jer ne uspevam da stignem do cilja zbog njihovog uplitanja.

Zato moja imperija uzvraća udarac 😉 – kad ne koristim telefon, uključim „airplane mod“. tako mi ostaju sat i kamera, a šta više čoveku treba u šetnji ili na njivi ;)?

‘ku noć!  🙂

 

 

Објављено под Društvo, Manipulisanje javnosti, Svakodnevica | 1 коментар