Bleki i vrabac


Doneo mi Bleki sinoć vrapca na poklon.

Uskoči on preko ograde, ja i ne videh da nešto nosi u zubima. Maukne on da mi kaže: „Hoću unutra.“ i ja ga pustim, ali zbog nečega što je trebalo da unesem u kuhinju, udjem i ja. I, kao što se to obično kaže – imam šta i da vidim 🙂 Bleki spusti nešto na tepih, to nešto htede da pobegne, ali Bleki lagano šapom pritisnu… igrao se tako 2-3 sekunde i ja primetim da je njegova „igračka“ mali vrabac. Sagnem se i uzmem vrapca, Bleki se nije bunio (zbog toga i mislim da je to bio poklon 😉 ). Stavim ptiče u jednu činijicu i stavim u kredenac, pa odem da dam Blekiju da jede.

I tako, ostade vrabac sinoć u kredencu. Provirim 2-3 puta, vidim – živ je. Ali nikako ne znam šta dalje. Jutro nije bilo mnogo starije 😉 od večeri – i dalje mi nije bilo jasno kako da postupim.

Vrapčić se povremeno oglašavao. Vidim da s(kaki)kuće 🙂 i rekoh da je u zadovoljavajućem stanju posle sinoćnog kidnapovanja 🙂

Uto dođe Bleki, pa smo zajedno malo virili u kredenac:

Vrabac nije izgleda uzeo mrvice koje mu sinoć ubacih, a ne znam ni da li je pio vode iz jednog poklopca za teglu… i nije mi i dalje bilo jasno kako da postupim. Pre tri dana su mi komšije pokazale da se kod njih u dvorištu u jednom burencetu koje su stavili kao ukras – izleglo nekoliko senica! Padne mi na um da ubacim i vrapca u burence, ali da li će ga senice hraniti ili iskljucati da ga oteraju? Ni komšije nisu bile kod kuće, bar za neku vrstu konsultacija…

Epilog. Ipak odnesoh vrapca u komšijsko dvorište. Pre toga zatvorim moje kučiće i Blekija, da me ne prate. Vrapčića ostavih na ploči ispred tavana komšijine štale (ta ploča je oko 1×2 metra), do koje je jedan veliki orah iz kog su se čuli vrapci. Onda je ovaj „moj“ počeo nešto da ih doziva, a oni da se odazivaju. I ja odem, poželevši hepiend 🙂

 

Advertisements
Објављено под fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар

3-D puzzle, smrdilica i ambrozija


Beka mi je danas „poklonila“ slagalicu, trodimenzionalnu. Evo kako je to bilo. Nađe ona tacnu koju je komšija juče koristio kao pepeljaru i ponese je da se igra, ali ispusti na beton i – naravno, napravi mi slagalicu 🙂 Evo delova:

Onda ja nju izgrdim i povučem za uvo, skupila se kao beba 🙂 i postidela se … Uzmem super-lepak, da zalepim delove. I sve se hvalim u sebi kako mi je lepo krenulo, i kako se ja nikad… i onda baš bude to što ja nikad…. Ulepim i prste super-lepkom i na jedvite jade dovršim sastavljanje, jer poslednja dva dela nisu mogla dobro da se uklope. Tako od mog prvobitnog oduševljenja (zbog samohvalisanja (?) ) ne osta mnogo. Tacna sad izgleda ovako:

***

Pre nekog vremena, a možda imam i na WP napomenu, učini mi se da je dobar deo od nekih deset ari prepun kamilice – stabla i listići su bili vrlo kamilicasti 🙂 Oduševim se, pomislim čak kako mi je to neka nadoknada za izgoreli kantarion, ili da je prošlogodišnje sejanje kamilice u jednom delu bašte nekako dalo sve te nove biljke… I već vidim sebe kako imam lepu kamilicu za čaj, pa kako mogu koji put i kosu oprati kamilicom, pa kako mogu prijateljima pokloniti… E, ali – počeše cvetovi da se otvaraju i – razočarenje bi veliko. Smrdi. Tj. nije kamilica od ove „normalne“ mirisne sorte, nego – smrdilica (novo ime, autor – ja). I sad ću morati sve to da pokosim, nema vajde da mi dalje smrdi po bašti… Biće ipak neke vajde, koristiće kao dobro đubrivo.

Evo uporedite, teško je po izgledu ustanoviti razliku:

Ja sad baš i ne znam šta je na kojoj slici, ali jedno jeste kamilica, a drugo je smrdilica. Ljutić okolo ću onda takođe pokositi. Naime, kad kosim ostavljam svaku biljku koja se ređe javlja, da je sačuvam i dam šanse da ostavi seme i za dogodine.

***

A što se semena tiče, zanimljiv mi je bio podatak da seme ambrozije i do pedeset godina ne iznikne ako su uslovi nepovoljni, a onda, ako se uslovi promene, i budu za nju povoljni – ona nikne.

Inače je ambrozija lekovita i ima mnogo primena, ali je izašla na loš glas zbog alergija i činjenice da raste na zemljištima gde ništa drugo ne uspeva (a to je samo znak vitalnosti ambrozije) i postala vrlo omržena biljka. Ja je u bašti imam „na tone“ – doduše, neću puštati da preraste, pokosiću. Ali danas je još uvek mala i šetnja po njivi je bila šetnja po tepihu od ambrozije 🙂

Ambrozija i Beka (strepila je da ne bude grđena zbog tacne, pa je ostala malo na odstojanju 🙂 )

 

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Означено са , | Оставите коментар

Staklena bašta


Ovih dana se polako ostvaruje jedna moja zamisao – konstrukcija staklene baštice. Ideja je tipa klin-čorbe, jer je deo materijala bio za džabe, ali su zato razni dodatni elementi morali biti nabavljeni. Evo kako baštica trenutno izgleda:

Za džabe su nabavljeni prozori jer mnogi menjaju drvene prozore aluminijumskim, i onda dosetljivi vlasnici pocerskih imanja (komada jedan, tj. ja) uzmu stare drvene prozore sa namerom da naprave staklenik 🙂

Dodatno su kupljene grede koje nose konstrukciju i krovni prozori prekriveni leksan tablama da ne prokišnjavaju/ne propadaju od kiše i snega, ili da ih grad ne polupa… (ili stari crep ako bi pao sa krova letnje kuhinje na koju se staklenik naslanja).

Malo iz drugog ugla:

I iz daljine:

Deo pored staklenika pod crepom zaklanja furunu (krušnu peć) i ispod nje malu ostavu. Furuna je dostupna iz šupe (u kojoj držimo drva). Prolaz koji se vidi je pod krovom, tu je stari vlasnik parkirao traktor da ne kisne. Desno se nastavljaju (ali se na slici ne vide) čardak i vajat, a na njih se naslanja kučeća kućica…

 

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар

Podstanar


Udjem ja jutros u kuhinju, kad nešto šušnu… Oslušnem, pogledam oko sebe – tišina. Malo kasnije opet isto. Učini mi se da dolazi iz šporeta (smederevca). Pomislim da nije neka ptičica upala kroz odžak, ima takvih priča. Pade mi na pamet da je miš. Ali kako miš da udje u šporet? Ipak pomerim fioku u kojoj su ostala drva spremljena za loženje vatre, malo papira i potpale. Pomeranje izazove šuškanje i ja polako pomerim nekoliko komada drva i samo spazim kako nešto jurnu sa jednog kraja kutije u drugi. Iznesem kutiju na trem, pa polako počnem da vadim drva i odlažem sa strane. U jednom trenutku uplašene krupne crne oči malog miša sretoše moj pogled, i on se zavuče što je dublje mogao. Nije to vredilo – ubrzo je ostao bez zaklona, ali je onda munjevito iskočio iz kutije i sa skoro metar visine aterirao na beton, i kao metak izjurio sa trema. Pošto Bleki (mačak) nije bio ni blizu – incident se završio hepiendom, mada ja više nemam podstanara.

I sad mali mišić, uzbuđeno i po stoti put, prepričava svojoj familiji u nekoj njihovoj podzemnoj kućici kakvog se straha danas nahvatao, a mudri stari pradeda miš mu kaže da nije ni trebalo da pomišlja da je život lagodniji tamo gde ima raznih mrvica u izobilju, jer sve ima svoju cenu…

Evo i foto-reportaže.

Ovako je izgledalo na početku:

Ovako na kraju:

A ovako u sredini:

 

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар

Skoro pa osamdeseta godišnjica mature


U subotu 26. maja idem na trideset petu godišnjicu mature svojih nekadašnjih učenika, a istog dana i na sopstvenu četrdeset petu godišnjicu. Sve u svemu ukupno osamdeseta godišnjica! Što znači da imam skoro sto godina 🙂 I baš se lepo osećam – to su najbolje godine!

Baš me zanima kakav ću izveštaj na WP podneti posle ove proslave… Neću da idem sa bilo kakvim predrasudama, idem kao (neutralni) posmatrač, i sebe i svojih učenika, kolega i drugova.

Објављено под Svakodnevica | Оставите коментар

Lep oglas


Ako neko ima problema sa hemijom, imao bi kome da se javi 🙂

… ali su sve ceduljice sa brojem telefona već „otišle“… 🙂

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар

Prolećno veče


Ovih dana je lepo i toplo (možda i pretoplo za ovo doba godine – šta nas čeka u julu i avgustu kad je sad ovako toplo?), idealno je za šetnju, a još kad se oblaci i Sunce ovako razigraju, izgleda mi kao da dobijam neki bonus, neku nagradu

… a na suprotnoj strani:

Mamutovac okupan sunčevim zracima – večernje „kupanje“ 😉

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар