Da li je dobro poželeti nekom da ga sreća prati? (Robinsonove jezičke pitalice)


U lokalnom autobusu naš je Robinson prinuđen da sluša program lokalne radio stanice 😦 pa se naslušao raznih, u najmanju ruku „teških“, gluposti, da ostanemo pristojni 🙂 Između ostalog tu je i program „Pozdravi i čestitke“ u kome se pozdravljaju mladenci ili oni koji slave punoletsvo ili rođendan ili slavu ili krštenje deteta… Pesme koje su izabrane često su promašaj po tematici, but, „Who cares?“ 🙂

I tako taj i taj tome i tome čestita nešto i bezmalo kao obavezno ide i „… da ga (njih/nju… ) sreća prati… “

E, pa to – ne valja. Zašto ne valja? Ne valja, jer kad sreća nekog prati, onda sreća nije s tom osobom, neko kaska iza i, pošto je tako rečeno – samo prati tu osobu/osobe. Dakle imamo tu dosta suptilno prikriven negativan program, pa još ponovljen n puta (gde se n prilično  povećava u slučaju veće familije i/ili većeg broja prijatelja/poznanika, jer neki uplaćuju i za dve-tri pesme/želje…). Negativni programi se lakše ispunjavaju od pozitivnih, jer je lakše „ubaksuzirati“ nekoga koji se onda „trudi“ da taj program bude i ispunjen…

I tako, nemojte nikom želeti da ga sreća prati, formulišite drukčije – da bi postojala nada da će nešto lepo zaista i da se desi. Zašto nije obavezno da se desi? Zato što treba, kao u staroj priči „zamahnuti veslom, pa će i Bog pomoći“.

Eto, tolicko od Robinsona večeras 🙂

Budite uvek sa svojom srećom! Dobra vam sreća i laku noć 🙂

Advertisements
Објављено под Odnos prema životu, Popularna psihologija, Svakodnevica | Означено са , | 3 коментара

Šta je MP, ako nije Military Police (Robinsonove jezičke pitalice)


Ono starinsko „Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš“ stvarno ima smisla, mislio je Robinson gledajući grčkim pismom ispisana imena mesta, ulica, prodavnica, proizvoda… a tek pred tablom voznog reda… da nije bilo i engleske varijante, baš bi bilo „Kuku-lele, kako da odem, a i kako da se vratim?“ (Robinson voli samostalno, tj. neorganizovano, tj. bez turističkog vodiča da bar lečak negde prodje u kraju u kome ga dovede neka njegova „ekspoticija“ (one koji ne znaju termin upućujemo na „Vini Pua“ A. A. Milna)).

U Tunisu je bilo lako sa francuskim (jedino tih godina Robinson još nije ni znao da će biti Robinson :)). BTW Robinsona je veoma obradovala vest da se Tunis opet smatra potpuno bezbednom destinacijom, što ga je zagolicalo 😉 da opet zimus tamo skokne (a Robinsoni su, kao što je poznato vrlo golicljiva sorta 😉 ).

A što se tiče toga koliko Robinson zna jezika, računajući ono gde se može da snađe, izađe na jedno 2 do 3 i po čoveka (ako se računa i srpski, a ne računa matematika koja se smatra univerzalnim jezikom – cvrc, što bi rek’o jedan moj drug (što se tiče te univerzalnosti – jer zašto onda tolika deca imaju „keca“? ali to je treća tema – da mi vratimo Robinsona u Grčku!!)

Hop – Grčka!

Interesujući se kod svog Sonija za vremensku prognozu, Robinson je izabrao Accuweather. Soni zatraži lokaciju, Robinson uključi lokaciju, Soni dade prognozu (i bila je vrlo precizna svih deset dana). Onda Robinson pogleda malo bolje – naziv mesta je glasio Olibiaki Akti, a na grčkom to se piše Olympiaki Akti. Šta je sad pa to? E pa to je da se u grčkom MP čita kao naše B. Zato ni Olimp nije Olimp, nego OliB!

A vidite tek ovo:

Biskvit Petit Beurre, kojeg kod nas zovu ptiber 🙂

Eto – svugde se može nešto naučiti, zaključi Robinson svoju večerašnju priču…

Објављено под fotografije, Obrazovanje, Svakodnevica | Оставите коментар

Izbor najlepšeg galeba na plaži


Nekada davno, davno, u Robinsonovom detinjstvu, na spomen mora stariji su se smejuljili spominjući galebove na plaži i njihovo obletanje oko strankinja… Posle se razjasnilo da ti „galebovi“ i nisu galebovi, nego (najčešće lokalni) mladići u potrazi za letnjom avanturom… To je bilo vreme kad smo kao država imali i svoje more, lepo celom dužinom obale, ali možda najlepše u Dalmaciji… Tog mora više nema(mo), jer se dugo godina tamo nije ni moglo putovati. Ne znam kako je sad, kao ni da li zanimanje „galeba“ postoji 🙂 ali sve to mi je palo na pamet za vreme nedavnog, kratkog boravka u Grčkoj na moru.

A evo šta se desilo Robinsonu. Ono kad je „pronašao“ kako biti zanimljiv ribama (v. tekst Pronađeni pronalasci… ) u znak zahvalnosti je odlučio da im baci mrvice hleba. Tačnije rečeno, mrvice kiflevreka (kako drukčije nazvati kiflu ukusa djevreka ?). I tako, stane Robinson kraj vode (tj. mora) i baci komadić hleba u vodu- ali umesto ribica, na komadić se sjuri nekoliko galebova: „Moje parče! moje parče! mojeeee!“ oglašavali su se (na grčkom 🙂 ) Kako je bio jak vetar, a komadići hleba lagani, padali su i na obalu, tako da je drugi deo kilevreka Robinson delio na obali, istovremeno drugom rukom slikajući bravure galebova :

Meni lično se najviše sviđaju prva i peta od ovih fotografija – prva zbog blistave beline galeba u centru slike, peta zbog ličnog otiska (još malo pa bi se mogao identifikovati fotograf na osnovu slike palca 🙂 ) ali još više zbog „letećeg tanjira“ 🙂 I ostale imaju lepe igre svetla i senke, tako da su mi zapravo sve vrlo drage.

Објављено под fotografije | 2 коментара

Pronađeni pronalasci ili šta je sve Robinson pronašao na moru


Robinson je na more otišao „proleterski“ (a ne brodolomnički 🙂 ) – tj. sa minimumom odevnih predmeta, uračunavajući tu i dva OOP (obavezna odevna predmeta) za plažu. BTW – plaže su jedno veliko ogledalo licemerja i istine – omlitaveli stomaci, viseći 😉 mišići, deformisana tela od sedenja, vožnji automobilom, a upakovana u raznobojne OOP … naturistička plaža je mnogo poštenija, bar nema „ukrasnog“ pakovanja. A na „normalnoj“ plaži možete videti i male devojčice sa dvodelnim kostimima! Pa to je više mamac za pedofile nego nešto drugo… No, nije to tema.

Robinson dakle nije imao ni asuru, ni suncobran ni dušek za plažu, a stoličicu ili ležaljku takođe – jok.

Prva dva-tri dana se Robinson stoga malo i mučio, pa je za evro kupio asuru, ali je trećeg ili četvrtog dana, u potrazi za malo hladovine pored ograde zatvorenog bara (jer je sezona bila praktično na samom kraju), e tu je Robinson pronašao – suncobran! Istini za volju, dve žbice su bile polomljene, ali su se sasvim lepo i lako postavljale u ležište, a suncobran je bio od debelog platna, sa prihvatljivim cvetnim motivom. Evo ga:

… i od prve je znao da radi!

Provirivši preko ograde Robinson je ugledao i nešto smamuljano, poprljavo, neugledno i svetlo plavo. Ne bude Robinson lenj, jer pronalazači nisu lenja bratija, i tako pronađe – dušek! Opere ga morskom vodom i peskom, naduva…

… i ta-ta-ta-ra 🙂 komplet za plažu je bio tu:

 

 

E, ali toliki komfor je uspavao Robinsona na plaži, pa pošto su nogavice OOP za plažu kraće od nogavica šorca u kome je Robinson bio na ostrvu, dobi Robinson lepe 🙂 crvene delove – tj. izgore! I to za tili čas (zapravo i malo više vremena provedenog naizgled u hladu suncobrana…

E tu je usledio i treći „pronalazak“. Odnekle izroni iz sećanja da se kiselo mleko koristi za ublažavanje opekotina od sunca. Ode Robinson u samoposlugu, a tamo u lepim grnčarskim posudama – još lepše ovčije kiselo mleko! Poruča Robinson deo, a delom namaže crvenilo na koži (i ramena malo, istini za volju). Brzo se to upilo, pa pošto je more mamilo, uđe Robinson da se još malo brčka (i pliva). Kad – nešto ga dirnu po nozi – šta je sad, da nije ajkula 🙂 secnu se Robinson, i pogleda i imao je šta i da vidi – jato ribica od desetak – petnaaest santimetara, privučeno onim kiselim mlekom je grickalo Robinsona, plivajući ukrug oko njega. Robinson se nasmejao od srca – em je „pronašao“ kiselo mleko kao sredstvo protiv opekotina, em je pronašao kako biti privlačan ribama 🙂 Šta bolje poželeti! 😉

Kad je posle svega sunce bilo skoro na horizontu, spakovao Robinson suncobran i dušek i ostavio iza ogradice bara, i tu su ga čekali svakog sledećeg dana. Pred polazak kući, ostavio je i asuru zajedno sa suncobranom i dušekom – možda još nekome budu od koristi 🙂

 

Објављено под fotografije, Svakodnevica, Uncategorized | Означено са , , | Оставите коментар

Ko je najbolji pedikir i kakve veze ima sa Paretovim zakonom (a i ko je Pareto :) )


 

– O, more, kako si lepo! – oduševio se Robinson, Odavno me nisi videlo 🙂 Kako lepu liniju imaš 🙂 , reče Robinson, misleći na liniju horizonta.

– Ni ti mene ne vide pune tri godine, zar ne? Ali linija ti nije baš neka – šeretski zašumi more 🙂

– Znam, priznade Robinson, problemi…

– Hm, pre će biti da ne vežbaš, da se ne šetaš… Kakvi bre problemi, to sve praviš sopstvenim mislima – puštaš neke da budu „autoriteti“, i sve činiš da ih zadovoljiš, pa se posle sekiraš… Nisu to nikakvi problemi. Ja imam probleme zbog drugih ljudi – mene zagađuju kako se kome ćefne, nemaju respekta nimalo…

– E, to si u pravu 3 000 000 000% ako ne i više (koliko milijardi ljudi ima). A ne shvataju kolika si ti sila… I ne vide kakva si lepota:

Robinson je zadivljeno gledao more, a vetar, malo jači, ali ne prejak je donosio najfinije čestice čistog vazduha i mora – disanje je bilo pravo uživanje!

U daljini je neko, očito dovoljno vešt, lepo upravljao svojim paraglajderom, ne dajući dugo vetru priliku da mu pomogne pri ateriranju:

Robinson se opet okrete moru:

Uhvaćeni na delu! Robinson, Soni i galeb 🙂

O izboru najlepšeg galeba neki sledeći put 🙂

A sad o najboljem pedikiru. Evo ga:

Poznat je i vama, zar ne – sitni pesak pored mora za samo dve-tri šetnje je izglačao pete Robinsonu, da se ovaj silno oduševio. Sledećih dana se ulepšavanje kod „pedikira“ nastavilo, a Robinson je video Paretov zakon na delu. To je zakon popularno označen kao „80-20“ i važi, sa nevelikim varijacijama, u svim oblastima. Značenje mu je sledeće: 80% posla se završava za 20% vremena odnosno sa 20% uložene snage. Preostalih 20% posla zahteva 80 posto vremena i/ili snage. Zapravo mislim d tu imate beskonačnu progresiju – kao kornjača i zec – teorijski nikad ne stižete do stvarnog kraja (stalno je to po 0.8 od preostalog dela posla), ali ako ste mu dovoljno blizu, proglašavate posao završenim 😉

Paretov zakon važi i u svemu ostalom: od ljudi koji vas čine srećnim 20% vam daje 80% sreće, od onih koji vas nerviraju 20% donosi 80% nerviranja, itd. itd. Varijante Paretovog zakona su samo u postotku, i jedino može da bude prvi broj veći od 80 (eventualno i manji, ali nikad mnogo manji!), a u zbiru je uvek 100. Zakonitost je Pareto zapazio u ekonomiji svog vremena – početak XX veka – u činjenici da je 80% zemlje (kapitala) u vlasništvu 20% stanovništva.

A Pareto je bio italijanski ekonomista i statističar, bio je markiz, zvao se Vilfredo (a mora da je imao još koje ime, videću na internetu) i živeo je u vili „Angora“, sa svojih 18 angorskih mačaka 🙂 🙂 😉

PS. Robinsonovo more je u Grčkoj, nedaleko od Soluna između letovališta Paralija, gde je i na izmaku sezone velika gužva i zbrka, i Olibiaki Akti (tj. Olympic Beach) mnogo manjeg i mirnijeg mestašca. Prethodni put je Robinsonovo more bilo na Rodosu – odande ima baš lepih slika, tada je sa Robinsonom kao fotoreporter išao mali SoniEricsson T700, koji ima mnogo bolju „optiku“ – kad se slika uveličava ne postaje brzo razmazana kao akvarel, dok je veliki Soni (vrste Xperia) – akvarelist, i to ne samo pored vode 😉 …

PPS. Što se tiče Paretovih imena, evo ih: Вилфредо Федерико Дамасо Парето је био италијански инжењер, економиста, социолог, политиколог и филозоф. Парето је рођен 15. јула 1848. у Паризу, а умро је 19. августа 1923. у околини Ђенове. (sa Vikipedije)

Објављено под Ekologija, fotografije, Obrazovanje, Reportaže | Означено са , , | Оставите коментар

Povratak sa mora na ostrvo (II) i Robinsonova PR


Povratak sa mora na ostrvo… – tj. prethodni tekst treba dopuniti kompletnosti radi, da ne kažem istine 🙂 radi – treba ga dakle dopuniti i time da je trajao i trajao, da je Robinsonu truckanja u autobusu i krivina bilo više nego dosta, da je odgledao jedan lep, jedan srednje zanimljiv i jedan njemu nezanimljiv domaći film. Robinson inače odavno nema televizor, a na pustom ostrvu bi čudno bilo i imati televizor, zar ne? 😉 To samo na nekim starim karikaturama sedi čovek na pustom ostrvu, ispod palme, a sa televizorom ispred sebe… Pomenuti filmovi su: „Montevideo, Bog te video“, „Lude godine 2“ i „Maratonci trče poslednji krug“. I, svakako, i filmovi su potvrdili Robinsonova trenutna razmišljanja – narator je važan, a „gotove“ slike stvorene u umu režisera nisu ono pravo, ono što razvija maštu, dopušta sopstveni tok misli… Ne kažem, naravno, da nema dobrih stvari, ali kao i u svemu u ljudskom stvaralaštvu, ono što jeste baš dobro, jeste baš i retko.

Na imanju je bilo i nevelike štete – nepažljivo rukovanje je otkačilo vrata terase (jesu bila „na končiću“, ali je Robinson znao kako da ih otvara i 5 meseci su sasvim dobro držala, a onda ih je odvalio neko od onih koji su dolazili da hrane „farmu“, tj. kučke (nepravilna (?) množina reči kuče) i mačke (varijanta množine „mačkovi“ – treba odgovarajući akcenat, ali ja ne znam koji bi to bio, ni kako se piše :). BTW – ono što deca danas moraju da uče iz gramatike srpskog jezika je strašno – nije ni čudo što su svi pobegli na tviter 🙂 a da osnovna pravila pisanja i ne znaju )

Druga šteta je bila – zaprljanost pločica u kuhinji i kupatilu, jer su mačkovi imali ulaz u kuću kroz maleni otvor na prozoru, pa su koji put zaboravili gde im je WC – ah, ti muškarci! 😉

Kučići su pocepali veliki jastuk koji im je bio ostavljen da na njemu spavaju, pa je šupica bila prepuna komadića sunđera (što tek treba počistiti)… a i posle „banketa“ priređenog u čast posete ministra spoljnih poslova i Robinsonovog povratka je ostalo iha-haj sudova za pranje…

A što se tiče Robinsonove PR – nije u pitanju „pi- ar“-ica nego – polovina rodjendana 🙂

E, pa Robinsone, srećna ti polovina rođendana i povratak na ostrvo 🙂 ( i daj nam konačno neku fotku, da vidimo kakvo ti je to more bilo“ 🙂 )

Објављено под Svakodnevica | Оставите коментар

Povratak sa mora na ostrvo…


… je dobro protekao 🙂 Robinson je opet na ostrvu posle dvonedeljnog odsustva, od čega je deset dana bi(j)o na moru, a preostalih nekoliko u putovanju i obavezama van ostrva.

Ministar za turizam, sport i omladinu, koji je i ministar spoljnih poslova Robinsonovog ostrva, g. Robinson junior 🙂 je sinoć svečano 🙂 sačekao Robinsona na stanici u Beogradu, a već danas su zajedno stigli na ostrvo. Stanovnici ostrva su se obradovali Robinsonovom potomku, jer je dolazio 5-6 puta da ih poseti (uz sve svoje mnogobrojne obaveze), rastrčali su se po dvorištu, mazili i radovali, a onda su primetili da je još neko došao – hej, pa to je Robinson lično! Onda su još više jurcali po dvorištu i i još više se radovali….

Posle su i ručali, a onda su svi zajedno išli u šetnju na brdo Mamutovac i u obilazak imanja. Bila je to vrlo zanimljiva svita: tri šteneta i dva mačkića (Uglješa je ostao da čuva kuću 🙂 ) su jurili, njuškali, prevrtali se, skakutali po visokoj travi, markirali raznu lovinu – skakavce, letire, bube… Divna šetnja na divnom jesenjem suncu 🙂 Sa brda je vidik bio lep, vidi se čak do TENT-a 2 (mada ni Kiki, ni Riki, ni Beka, kao ni Žukica ni Bleki nisu TOME pridavali značaj nego samo svojoj neposrednoj okolini) …

Kad su se u šetnji malo umorili, posedali su oko Robinsona i on je obećao da će im pričati o tome kako je na moru, o tome kako biti privlačan ribama, o tome ko je najlepši galeb na plaži, a ko najbolji pedikir i kakve to veze ima sa Paretovim zakonom (a i ko je Pareto), o pronalascima koje je tamo pronašao,… and many, many more stories… 🙂

Ostanite sa nama na WordPress-u i narednih dana, pa ćete i vi 🙂 ponešto od tih priča čuti (i poneku sliku videti).

PS. Prema najnovijim Robinsonovim shvatanjima, jedno od bitnijih zanimanja za populaciju ostrva (a i šire) je zanimanje koje se na našem jeziku zove pripovedač, ali se Robinsonu sviđa i engleska varijanta: storyteller 🙂

 

Објављено под Svakodnevica | 1 коментар