Po pocerskim gudurama


Pre neki dan krenemo u šetnju, Beka, Kiki, Riki, Meda, moj potomak i ja. Izabrali smo jedan put kojim se ređe ide :). Sad su mnogi putevi u selu zatravljeni, a za neke kažu i da su neprohodni, jer sad niko ne ide prečicom do autobuske stanice/glavnog puta. Ide se ili asfaltom (peške) ili nekim prevoznim sredstvom (pri čemu kola i konje niko nema).

Bilo je oblačno i prijatno za šetnju. A uz to, put je bio oivičen šumom, pa bi šetnja bila prijatna i po sunčanom danu:

Bilo je neobično kako je put nekako usečen, na mestima i preko dva metra od linije okolne šume. Stoga su se mogli videti mnogi čudni i raznovrsni oblici prepletenog korenja:

A na jednom mestu je i neki stanovnik šume napravio sebi kuću:

Jama je bila dosta duboka, ali domaćina 🙂 nismo ni videli ni čuli. Ili nije bio kod kuće, ili nije bio raspoložen da prima posete 🙂

I tako smo tim lepim i nesvakidašnjim putem išli oko pola sata. Kučići su bili oduševljeni novim terenom, prelazili su kao od šale sa jedne strane puta na drugu, sve razgledali i istraživali.

Kad smo izašli iz šume videli smo u kom delu se nalazimo i, da ne bismo prolazili kroz naseljeni deo i imali moguće susrete sa tamošnjim kučićima, vratili smo se istim putem.

Pošto smo dovoljno odmakli od šume, pogledali smo gde smo bili. Izgledalo je pitomo, malo brdašce, a krilo je tako zanimljivu i izuzetnu stazu:

PS. Prema datumu na fotografijama, sad vidim da ovo nije bilo baš „pre neki dan“, nego 26.8. ove godine, tj. pre tri nedelje.

Advertisements
Објављено под fotografije, Svakodnevica, Uncategorized | Оставите коментар

Statistika, big brother i telefon


Dobijem ja na poklon nov telefon (xiexie 🙂 za onoga ko mi je poklonio; xiexie na kineskom znači hvala i čita se sjesje), ali nije iste marke kao moj prethodni telefon… Dobro, u redu (za one koji su gledali „Arsenik i stare čipke“, ovo je citat iz predstave 🙂 ), drukčiji softver, pa šta – snaći ću se ja! Ali je to samoohrabrivanje brzo splaslo… Mala razlika ovde, mala razlika onde,… i tako ostadoh ja poduže na prvom upoznavanju svoje Motorole.

To je bilo pre desetak dana, sad već neke mogućnosti solidno znam, ali… (ono čuveno „ali“ što devojci sreću kvari :)) neki problemi su se pojavili i još postoje.

Prvi problem je prouzrokovala primena statistike u pisanju poruka. To je ono kad otkuckate par slova, a na ekranu dobijete neke moguće varijante toga što ste započeli. Meni je ta funkcija mobilnih telefona jedan od lepih primera na početnim časovima statistike, jer svi studenti znaju za to, ali možda ne povezuju sa statistikom i eto meni lepog uvodnog primera 🙂 Ali lep uvodni primer se u praksi, sa novim telefonom, meni pretvorio u izvor mogućih nesporazuma i potrebu da šaljem sms-ove za ispravku sms-ova. Doduše i te primere ću da iskoristim u nastavi – malo šale na času nije na odmet 🙂 a još ako je šala na račun profesora, onda je velika verovatnoća da će biti dobro prihvaćena.

Evo kako to izgleda:

  • pošaljem poruku da ću biti na fakultetu u tom i tom kabinetu i završim pitanjem: „Da li možeš da svratiš?“ a moj pametni telefon napiše: „Da li možeš da shvatiš?“. Pa zar nije strašno!
  • pošaljem poruku: „… ako je moguće ja bih… „, a telefon pošalje „… ako je moguće  ja BiH… „
  • dok je: „Ako voziš bicikl, onda ćemo zajedno da se provozamo na Adi.“ postalo: „Ako vozim bicikl, onda ćemo zajedno da se provozamo na Adi.“

Imalo je još bisera, nego ja brišem poruke, pa sad nemam primere pred sobom, ali će ih sigurno biti još, jer ne umem da nađem opciju kojom se to predviđanje teksta isključuje.

Druga, za mene nevesela situacija je što su telefoni nadgledani (Big brother na delu) i pokušaji da se uključim na neki od svojih naloga ukoliko sam daleko od svog mesta budu zaustavljeni tako što se od mene traži jedan beskrajni niz provera da nisam robot, ili pak se neki „dobri duh“ iz internet lampe brine: „Da li ste to vi? Poslaćemo Vam mejl sa linkom koji treba da sledite… „. Mislim, lepo je to što se oni sekiraju da li mi nije neko ukrao telefon, ali ako jeste, onda im ta ista pitanja baš ništa ne vrede, a pošto nije, onda meni ne vrede, jer ne uspevam da stignem do cilja zbog njihovog uplitanja.

Zato moja imperija uzvraća udarac 😉 – kad ne koristim telefon, uključim „airplane mod“. tako mi ostaju sat i kamera, a šta više čoveku treba u šetnji ili na njivi ;)?

‘ku noć!  🙂

 

 

Објављено под Društvo, Manipulisanje javnosti, Svakodnevica | Оставите коментар

Ranojutarnja uzbuna i šta je bilo posle


Uzbuna je bila 31. avgusta, dakle prošlog petka.

Najpre su, čim je svanulo, kučići počeli da laju, a trio koji laje pravi priličan broj decibela! Lajaše oni neko vreme, pa se ućutaše. Ja onda nastavim da spavam, ali kratko – opet oni počeše, pa stadoše, pa počeše… Ustanem da vidim šta je, ali samo pogledam kroz prozor, oni pored ograde laju, svi usmereni u jednu tačku. Ne videvši ništa tačno, pomislim da je to nešto sivo kod ograde jež, pa ga ne diraju, ali samo laju na njega…

Ne bi više ništa od spavanja. Siđem u kuhinju i stavim vodu za čaj… kad Bleki uskoči kroz prozor u kuhinju i nešto uzbuđeno poče da priča tj. mauče. Pošto moje poznavanje tog jezika nije naročito, pokušam jedino što znam – da mu dam da jede. Vrtio se, pričao mi ponovo to nešto isto, ali je na kraju ipak malo čalabrcnuo i onda iskoči kroz prozor napolje… Dobro, mislim se ja, neka hitna mačeća posla…

Nije prošlo mnogo opet tri lajava krelca 😉 digoše galamu. E, tu već nije vredelo da se dalje skrivam u kuhinji – izađem napolje. Kučići dojuriše do mene, pa se zajedno uputismo do ograde. Kad tamo – dva mala, malecka sivkasto-crno-prugasta mačeta. Isti Bleki 😉 Nasmejem se od srca – Bleki, mačor, mužjak, doveo decu! Kako drukčije objasniti što ih kučići nisu oterali ili,  daleko bilo, rastrgli.

I evo, već nedelju dana imamo dva nova stanovnika na imanju, Lolicu i Mimicu. Lolica je ustvari Lole, mužjak, a Mimica je Mimi, ženka.

Danas ih je Soni par puta uspeo da slika, jer su toliko brzi, da su neuhvatljivi 🙂

Lole je malo svetliji, levo na slici gore, a metla i djubrovnik su im jedno od omiljenih mesta za igru i jurnjavu, sve u krug , oko metle.

Mimi kreće u avanturu

Mimi je počela da istražuje teren, pod budnim okom Mede i Kikija:

I, ono što me zadivilo – kučići ih ne diraju, samo zainteresovano gledaju kako se dva mačeta jure i igraju. Doduše, Kikiju je posle dosadilo da gleda:

A Lole je onda prišao Rikiju, da se malo upozna:

Tek kad je Lolica počeo da grize Rikiju rep, tek onda je Riki ustao i mirno otišao par metara dalje. Onda se Lolica primakao Medi. Meda je komšijski pas koji je na privremenom boravku kod nas 🙂 i kao što se vidi na slikama gore, drukčiji je od mojih pasa i dugodlak je. E, ta duga dlaka se Lolici posebno dopala – već je bio hteo da legne Medi na rep, ali Meda, ipak toliko nije mogao da podnese, pa je odskočio. To je uplašilo Lolicu, pa je i on odjurio… Možda će ovih dana ipak jednom i zajedno da dremnu 🙂

Eto, trenutno je na imanju stanje nerešeno: 3:3 tj. tri psa, od kojih jedna ženka, i tri mačke, od kojih jedna ženka…

 

Објављено под fotografije, Svakodnevica | 2 коментара

Ljuto, ljuće, najljuće…


Ove godine na imanju smo imali posebno dobar rod ljutih papričica 🙂

Evo ih:

Današnja berba je bila najbolja do sada: 99 (i slovima; devedesetdevet 🙂 ) ljutih papričica, a ljute su, samo tako!

E sad, naravno da to nije neka količina (težina svih 99 je bila oko 260 grama), ali je stvar u tome da su sve naše njivice i zasadi „bonsai“ tipa, što će reći da osim ove tri ljute paprike na gornjim slikama imamo ukupno pet posađenih, pa je prema tome – rod izuzetan!

Za sada izvoz ne planiramo, ali o jednoj tegli ljutih papričica za turšiju itekao razmišljamo 🙂

PS. Paprike su zalivane (ne baš mnogo često) vodom iz bunara ili vodom u kojoj je odstojala kopriva, i to je sve. Leja je zastrta senom, tako da ono čuva vlagu u zemljuštu i lagano, prirodno ga i djubri.

Објављено под Ekologija, fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар

Maneken Pis


Moj maneken Pis se malo razlikuje od belgijskog 🙂 Evo kako on izgleda ovih dana:

 

Na slici je Riki, a Kiki mu je veoma sličan, za nijansu tamniji i malo „četvrtastiji“. Beka je slična braći, samo je dosta svetlijeg krzna.

Inače su svo troje vrlo željni pažnje i maženja, pa se guraju jedno preko drugog ne bi li dobili svoju porciju (milovanja). Takvi su od malih nogu (tj. šapa). Jedino je problem što su to sad tri odrasla krupna psa, pa je njihovo gurkanje ponekad sličnije rvanju 🙂 Zato uglavnom moram da mazim po dvoje ili po dva odjednom – to se onda zove „dupli pas“ 😉

I, da, Riki je maneken Pis jer vrlo vodi računa o kučećim propisima i piški na svakom „ćošku“ da obeleži gde je prošao i da ume da se vrati… Mislim da mu je to trauma iz detinjstva. Naime, kao mali je bio dva meseca kod jednog komšije. Trebalo je da tamo ostane, ali je jurio kokoške  i komšija ga je odneo traktorom i ostavio na drugom kraju sela, pa Riki nije umeo da se vrati. Sticajem okolnosti tih dana odem u šetnju jednim puteljkom kojim uglavnom ne idem, kad tamo – kuče preplašeno, u žbunju, ne poznaje me… Nekako ga lepim, blagim rečima namamim da pođe za mnom. Na raskrsnici ga pustim ispred sebe, računajući da će odatle znati put do komšijine kuće (to je inače ne prvi, nego malo dalji, komšija i do njegove kuće ima oko tri kilometra). Riki nije nastavio nego sve mene sačekuje. Okrenem onda ka svojoj kući. Kad je došao u dvorište (a Kiki i Beka su tada bili kod kuće) i prepoznao dvorište i prepoznao brata i sestru, on je tako dirljivo pokazivao svoju radost, „ljubio“ ih je, valjao se na leđima, trčao u krug i u krug i u krug…

Објављено под fotografije, Svakodnevica, Uncategorized | Оставите коментар

Za rubriku: Dogodilo se na današnji dan…


… ali ne mogu da čekam do iduće godine 🙂

Evo šta se važno desilo 1. septembra 2018. u centru Metlića:

Procvetala je višnja na autobuskoj stanici! Mnogo jelepo bilo proletos – dok čeka autobus, putnik se osveži sa nekoliko zrelih (i slatkih!) višanja. Dok su bili topli i sušni dani u avgustu sa male višnje je svo lišće opalo, ali je nekoliko pljuskova bilo dovoljno da opet olista i čak napravi nove cvetove 😉

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар

Pocersko hlebno drvo…


… je malo drugačije od afričkog 🙂 i izgleda otprilike ovako:

a postoje i razni varijeteti 🙂 U pitanju je nova „moda“ – pekar kombijem razvozi hleb po selu pa su domaćini ili domaćice pookačivali raznovrsnu ambalažu u koju pekar ostavlja hleb. Neko iskoristi saobraćajni znak, neko sopstvenu tarabu ili neko drvo…

Treba imati u vidu da Metlić obuhvata nekoliko kvadratnih kilometara površine, i da je iz nekih zaselaka potrebno dosta pešačiti ili se voziti biciklom, motorom, autom ili traktorom  (konje i kola više niko nema) do jednog od dva centra – kod stare ili kod nove škole.

Објављено под fotografije, Svakodnevica, Uncategorized | Оставите коментар