Ko je najbolji pedikir i kakve veze ima sa Paretovim zakonom (a i ko je Pareto :) )


 

– O, more, kako si lepo! – oduševio se Robinson, Odavno me nisi videlo 🙂 Kako lepu liniju imaš 🙂 , reče Robinson, misleći na liniju horizonta.

– Ni ti mene ne vide pune tri godine, zar ne? Ali linija ti nije baš neka – šeretski zašumi more 🙂

– Znam, priznade Robinson, problemi…

– Hm, pre će biti da ne vežbaš, da se ne šetaš… Kakvi bre problemi, to sve praviš sopstvenim mislima – puštaš neke da budu „autoriteti“, i sve činiš da ih zadovoljiš, pa se posle sekiraš… Nisu to nikakvi problemi. Ja imam probleme zbog drugih ljudi – mene zagađuju kako se kome ćefne, nemaju respekta nimalo…

– E, to si u pravu 3 000 000 000% ako ne i više (koliko milijardi ljudi ima). A ne shvataju kolika si ti sila… I ne vide kakva si lepota:

Robinson je zadivljeno gledao more, a vetar, malo jači, ali ne prejak je donosio najfinije čestice čistog vazduha i mora – disanje je bilo pravo uživanje!

U daljini je neko, očito dovoljno vešt, lepo upravljao svojim paraglajderom, ne dajući dugo vetru priliku da mu pomogne pri ateriranju:

Robinson se opet okrete moru:

Uhvaćeni na delu! Robinson, Soni i galeb 🙂

O izboru najlepšeg galeba neki sledeći put 🙂

A sad o najboljem pedikiru. Evo ga:

Poznat je i vama, zar ne – sitni pesak pored mora za samo dve-tri šetnje je izglačao pete Robinsonu, da se ovaj silno oduševio. Sledećih dana se ulepšavanje kod „pedikira“ nastavilo, a Robinson je video Paretov zakon na delu. To je zakon popularno označen kao „80-20“ i važi, sa nevelikim varijacijama, u svim oblastima. Značenje mu je sledeće: 80% posla se završava za 20% vremena odnosno sa 20% uložene snage. Preostalih 20% posla zahteva 80 posto vremena i/ili snage. Zapravo mislim d tu imate beskonačnu progresiju – kao kornjača i zec – teorijski nikad ne stižete do stvarnog kraja (stalno je to po 0.8 od preostalog dela posla), ali ako ste mu dovoljno blizu, proglašavate posao završenim 😉

Paretov zakon važi i u svemu ostalom: od ljudi koji vas čine srećnim 20% vam daje 80% sreće, od onih koji vas nerviraju 20% donosi 80% nerviranja, itd. itd. Varijante Paretovog zakona su samo u postotku, i jedino može da bude prvi broj veći od 80 (eventualno i manji, ali nikad mnogo manji!), a u zbiru je uvek 100. Zakonitost je Pareto zapazio u ekonomiji svog vremena – početak XX veka – u činjenici da je 80% zemlje (kapitala) u vlasništvu 20% stanovništva.

A Pareto je bio italijanski ekonomista i statističar, bio je markiz, zvao se Vilfredo (a mora da je imao još koje ime, videću na internetu) i živeo je u vili „Angora“, sa svojih 18 angorskih mačaka 🙂 🙂 😉

PS. Robinsonovo more je u Grčkoj, nedaleko od Soluna između letovališta Paralija, gde je i na izmaku sezone velika gužva i zbrka, i Olibiaki Akti (tj. Olympic Beach) mnogo manjeg i mirnijeg mestašca. Prethodni put je Robinsonovo more bilo na Rodosu – odande ima baš lepih slika, tada je sa Robinsonom kao fotoreporter išao mali SoniEricsson T700, koji ima mnogo bolju „optiku“ – kad se slika uveličava ne postaje brzo razmazana kao akvarel, dok je veliki Soni (vrste Xperia) – akvarelist, i to ne samo pored vode 😉 …

PPS. Što se tiče Paretovih imena, evo ih: Вилфредо Федерико Дамасо Парето је био италијански инжењер, економиста, социолог, политиколог и филозоф. Парето је рођен 15. јула 1848. у Паризу, а умро је 19. августа 1923. у околини Ђенове. (sa Vikipedije)

Advertisements
Објављено под Ekologija, fotografije, Obrazovanje, Reportaže | Означено са , , | Оставите коментар

Povratak sa mora na ostrvo (II) i Robinsonova PR


Povratak sa mora na ostrvo… – tj. prethodni tekst treba dopuniti kompletnosti radi, da ne kažem istine 🙂 radi – treba ga dakle dopuniti i time da je trajao i trajao, da je Robinsonu truckanja u autobusu i krivina bilo više nego dosta, da je odgledao jedan lep, jedan srednje zanimljiv i jedan njemu nezanimljiv domaći film. Robinson inače odavno nema televizor, a na pustom ostrvu bi čudno bilo i imati televizor, zar ne? 😉 To samo na nekim starim karikaturama sedi čovek na pustom ostrvu, ispod palme, a sa televizorom ispred sebe… Pomenuti filmovi su: „Montevideo, Bog te video“, „Lude godine 2“ i „Maratonci trče poslednji krug“. I, svakako, i filmovi su potvrdili Robinsonova trenutna razmišljanja – narator je važan, a „gotove“ slike stvorene u umu režisera nisu ono pravo, ono što razvija maštu, dopušta sopstveni tok misli… Ne kažem, naravno, da nema dobrih stvari, ali kao i u svemu u ljudskom stvaralaštvu, ono što jeste baš dobro, jeste baš i retko.

Na imanju je bilo i nevelike štete – nepažljivo rukovanje je otkačilo vrata terase (jesu bila „na končiću“, ali je Robinson znao kako da ih otvara i 5 meseci su sasvim dobro držala, a onda ih je odvalio neko od onih koji su dolazili da hrane „farmu“, tj. kučke (nepravilna (?) množina reči kuče) i mačke (varijanta množine „mačkovi“ – treba odgovarajući akcenat, ali ja ne znam koji bi to bio, ni kako se piše :). BTW – ono što deca danas moraju da uče iz gramatike srpskog jezika je strašno – nije ni čudo što su svi pobegli na tviter 🙂 a da osnovna pravila pisanja i ne znaju )

Druga šteta je bila – zaprljanost pločica u kuhinji i kupatilu, jer su mačkovi imali ulaz u kuću kroz maleni otvor na prozoru, pa su koji put zaboravili gde im je WC – ah, ti muškarci! 😉

Kučići su pocepali veliki jastuk koji im je bio ostavljen da na njemu spavaju, pa je šupica bila prepuna komadića sunđera (što tek treba počistiti)… a i posle „banketa“ priređenog u čast posete ministra spoljnih poslova i Robinsonovog povratka je ostalo iha-haj sudova za pranje…

A što se tiče Robinsonove PR – nije u pitanju „pi- ar“-ica nego – polovina rodjendana 🙂

E, pa Robinsone, srećna ti polovina rođendana i povratak na ostrvo 🙂 ( i daj nam konačno neku fotku, da vidimo kakvo ti je to more bilo“ 🙂 )

Објављено под Svakodnevica | Оставите коментар

Povratak sa mora na ostrvo…


… je dobro protekao 🙂 Robinson je opet na ostrvu posle dvonedeljnog odsustva, od čega je deset dana bi(j)o na moru, a preostalih nekoliko u putovanju i obavezama van ostrva.

Ministar za turizam, sport i omladinu, koji je i ministar spoljnih poslova Robinsonovog ostrva, g. Robinson junior 🙂 je sinoć svečano 🙂 sačekao Robinsona na stanici u Beogradu, a već danas su zajedno stigli na ostrvo. Stanovnici ostrva su se obradovali Robinsonovom potomku, jer je dolazio 5-6 puta da ih poseti (uz sve svoje mnogobrojne obaveze), rastrčali su se po dvorištu, mazili i radovali, a onda su primetili da je još neko došao – hej, pa to je Robinson lično! Onda su još više jurcali po dvorištu i i još više se radovali….

Posle su i ručali, a onda su svi zajedno išli u šetnju na brdo Mamutovac i u obilazak imanja. Bila je to vrlo zanimljiva svita: tri šteneta i dva mačkića (Uglješa je ostao da čuva kuću 🙂 ) su jurili, njuškali, prevrtali se, skakutali po visokoj travi, markirali raznu lovinu – skakavce, letire, bube… Divna šetnja na divnom jesenjem suncu 🙂 Sa brda je vidik bio lep, vidi se čak do TENT-a 2 (mada ni Kiki, ni Riki, ni Beka, kao ni Žukica ni Bleki nisu TOME pridavali značaj nego samo svojoj neposrednoj okolini) …

Kad su se u šetnji malo umorili, posedali su oko Robinsona i on je obećao da će im pričati o tome kako je na moru, o tome kako biti privlačan ribama, o tome ko je najlepši galeb na plaži, a ko najbolji pedikir i kakve to veze ima sa Paretovim zakonom (a i ko je Pareto), o pronalascima koje je tamo pronašao,… and many, many more stories… 🙂

Ostanite sa nama na WordPress-u i narednih dana, pa ćete i vi 🙂 ponešto od tih priča čuti (i poneku sliku videti).

PS. Prema najnovijim Robinsonovim shvatanjima, jedno od bitnijih zanimanja za populaciju ostrva (a i šire) je zanimanje koje se na našem jeziku zove pripovedač, ali se Robinsonu sviđa i engleska varijanta: storyteller 🙂

 

Објављено под Svakodnevica | 1 коментар

Da li je Robinson na Olimpu i da li je Olimp – Olimp?


Stižu nam informacije sa raznih strana sveta o tome da je primećen Robinson. Pomno ih proveravamo i za sada samo jedna od tih vesti može, eventualno, biti istinita. Naime, na obroncima Olimpa u Nacionanalnom parku Litohoro, primećena je i sigurnosnim kamerama snimljena osoba sa telefonom marke Sony, kako fotografiše pejzaže u robinsonovskom stilu – bez turista ili slučajnih prolaznikau kadru, a dodatno je ta osoba napravila neke „autoportrete“ u Robinsonovom stilu, slikajući svoju senku…

Osim te dileme (a naši vrhunski stručnjaci rade analizu dobijenih video snimaka sigurnosnih kamera, koristeći programe za identifikaciju lica bazirane na teoriji glavnih komponenata (u čije osnove nas je Robinson lično uputio pre par godina :)).

Osim traganja za Robinsonom, pojavio se i problem koji je dat u naslovu. Naime, pitamo se da je Olimp – Olimp, ili smo decenijama bili u zabludi. Naime, MP se u grčkom čita kao naše srpsko B, tako da je naš Robinson možda na Olibu! Inače, za vašu informaciju, Olymp znači „onaj koji svetli“, jer su vrhovi planine dugo pod snegom, pa blješte pod jarkim grčkim suncem… (Izvor – služba za informacije Robinsonovog ostrva)

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Nestao Robinson!


Uzbuna na ostrvu – nema Robinsona…

Gde je ruka koja mazi, gde je ruka koja hrani, gde su šetnje, gde vežbe, kako ćemo bez razgovora – pitaju se mali Mrnjaučević Uglješa i Cilići, Žukica i Blekica (mama im se zove Cile, pa su po njoj uzeli prezime ) pitaju se žalosnim glasićima Beki, Kiki i Riki (njih dvojica još nisu mutirali :), pa su im svim troma „glasovi“ još dečiji :)). Izvirivali su na prozore, tražili oko vajata, probali  u šupu da udju, njuškali po bašti, Bleki je gledao i u orman koji ga je onomad držao zarobljenog… Nema, pa nema…

Čim ministar za informacije bude imao neke pouzdane novosti, prekinućemo program ostrvske WP stanice i objaviti najnovije vesti…

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Gde žive zmije?


Sedim tako ja na plaži, pričao je Robinson, a možda će opet pričati tu pričicu, jer mu se dopala, a iz pravca obliżnjeg tršćaka nailaze otac i sin. Mladi čovek je bio lep i skladno gradjen, BEZ stomaka (tj. naravno da nije bio bez stomaka, nego bez pivskog stomaka, što Robinson mnogo ceni). Dečak, od 4-5 godina, takodje lep, takodje skladno gradjen, takodje bez čips/kola/slatkiši stomaka 🙂 Svaki je nosio po nekoliko trski, sigurno su planirali nešto sa njima – da naprave pecaljke ili ogradicu oko tvrdjave od peska ili… Pita otac: „Da li znaš gde najčešće žive zmije?“ Dečak ćuti. Otac ponovi pitanje, mališan i dalje ćuti. Na to otac reče: „U kamenju, da imaju gde da se zavuku.“ Dečak napravi par koraka, razmišljajući,  pa upita: „A kako zmije prave taj šupalj kamen?“ i dodade: „… One nemaju ništa…“ Sad je bio red na oca da zaćuti – zastao je sa odgovorom. Jedino mu se dopao Robinsonov zadivljujući pogled i osmeh namenjen dečakovoj domišljatosti i pameti. Šta je posle usledilo kao objašnjenje, Robinsonu je ostalo nepoznato, jer su u toku ovog malog razgovora otac i sin izašli iz Robinsonovog „sluhokruga“ 🙂

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Začeci književnosti na Robinsonovom ostrvu


Ponosito gledam
Kako raste malena svita,
Na ostrvcetu našem
Mnooogo daleko od Krita.
 
Proždrljivci mali
Do juče u dlan stali
Repićima nestašno vijore,
Od tacnice misle da je more.
 
Učim šta je koje njihovo av,
U kucu se nekad pretvorim sav.
 
Ekipa još je jača
Kad su pristigla krznena braća.
Uče se da žive na selu,
Potajno se divim svakom njihovom delu.
 
I maca se na tarabi klati
Ko leptirić na tankoj vlati.
 
U veselom životinjskom carstvu
Uživamo u veeeelikom bratstvu.
I damicu lepoticu pazimo
Da je što više razmazimo.
 
Ponosito gledam
Kako raste malena svita
Na ostrvcetu našem
Mnooogo daleko od Krita.
 (Svi stanovnici Robinsonovog ostrva se zahvaljuju Aleksandri na ovim divnim stihovima :))
Објављено под Uncategorized | Оставите коментар