Kad izadjete, ugasite svetlo!


U naše hostelu u Moskvi u zajedničkim prostorijama bilo je više obaveštenja na zidovima, da bi gosti znali kućni red. Tako je pored pegle stajalo da je treba isključiti posle upotrebe, a na vratima kuhinje da „Nije čisto tamo gde čiste, nego tamo gde ne prljaju“…

Najsimpatičnije mi je bilo:

pa je to stoga u naslovu ove crtice iz Robinsonovog života.

Објављено под fotografije, Svakodnevica | Означено са | Оставите коментар

Prvih sto dana nove vlade


Neću da se izvinjavam onima koji su se ponadali da će ovde biti reči o raznoraznim demokratski (sic!) izabranim vladama neke velesile ili neke male sile 😉 sa dvojcem bez kormilara tipa A-B-A-V.

Ovo je Robinsonov sajt i reč je o prvih sto dana vladavine na pustom ostrvu. Naime, Robinson je počeo svoj boravak i život na pustom ostrvu 11. aprila ove godine, zahvaljujući ljubaznosti domorodaca, pre nego što je i prisvojio ovo ostrvce u arhipelagu pocerskih brda :). Tako dakle , pošto je sto dana prošlo, svaki pravi Robinson, a ovaj naš je pravi pravcati, mora da razmotri efekte svoje vladavine i da vidi šta je od predizbornih obećanja ispunio.

Najpre da kažem da je Robinson uzeo za sebe uloge P&P, tj. i predsednika i premijera. Predsednik i premijer su u dobrim odnosima od ranije, znaju se još od osnovne škole (sećanja ne sežu baš mnogo dalje od toga 🙂 ), zalažu se za jednakost i ravnopravnost, pa su u tom smislu i položili zakletvu o oživljavanju pustog ostrva u skladu sa principima održivog razvoja i samodovoljnog imanja, bez primene stranog kapitala i/ili veštačkih hemijskih sredstava.

Zastavu Robinson nije istakao svoju, jer plovi pod srpskom zastavom, poštujući teritorijalne vode u kojima se nalazi 🙂

Ministarstvo finansija, privrede i poljoprivrede drži Robinson. Svaki dinar (ili evr ;)) se pazi i domaćinski raspoređuje, tako da je budžet stabilan, nema inflacije i nema nezaposlenih. Koriste se svi resursi pustog ostrva, od samoniklog bilja do organski gajenog. Za sada su proizvedene količine zadovoljavajuće i dovoljne za stanovnike pustog ostrva.

Ministarstvo zdravlja i socijalne politike uspešno vodi Robinson, što se ogleda i u tome da je bio samo jedan manji slučaj zubobolje i jedna prehlada medju stanovništvom za ovih sto dana.

Ministarsto prosvete i kulture je u sigurnim rukama iskusnog Robinsona. Koriste se klasične i savremene metode obrazovanja (internet), nema nepismenih 😉 i primenjuje se princip LLL (life long learning, a može i long life learning 🙂 ). Što se tiče kulturnih događaja održavaju se koncerti kako klasične, tako i moderne, ali i muzike za decu, jer je Robinson jedno veliko dete 🙂 Ministar prosvete Robinson je posetio i lokalnu školu 28. juna i malim domorocima uručio prigodne poklone za završetak školske godine (po jednu knjigu, olovku i malo bombona).

Ministarstvo za omladinu i turizam je Robinson prepustio svom potomku, i to je jedino ministarstvo sa sedištem van pustog ostrva. Svi stanovnici pustog ostrva su zadovoljni putovanjima koja je za njih organizovao mladi ministar za omladinu i turizam (posete fruškogorskim manastirima, putovanje u Kraljevo i Novi Pazar, put u Moskvu… 🙂

Imamo i ministarstvo za sport – ministar Robinson propagira zdrav život, šetnje, biciklizam i veruje da će ličnim primerom najbolje uticati na stanovnike pustog ostrva.

Nastavak ekspozea u sledećem obraćanju javnosti, do kraja ove nedelje.

 

 

 

Објављено под Odnos prema životu, Svakodnevica | Оставите коментар

Sve po spisku (II Robinsonov zakon)


Uređenje jednog pustog ostrva ima i svoje zakonitosti i svoje zakone. Robinson se samo nada da kaznena politika nije prestroga 😉

I zakone i zakonitosti naš Robinson otkriva empirijski, na tzv. licu mesta. BTW -zašto se ne kaže : na stomaku mesta, na srcu mesta, na hm,hm (bez vulgarnosti)… nego baš na licu mesta, ja ne znam.

Prvi zakon koji je Robinson otkrio je bio: Svako privremeno rešenje teži da postane trajno. To se baš Robinsonu ne sviđa, ali šta će, mora malo i da se pritrpi na pustom ostrvu – nije to metropola, niti je Robinson multimilijarder (za sada 😉 ) pa da može sve da kupi i uredi po svojim zamislima. A ideja ne fali…

Evo jedne

Kanta za mast, nasledjena od domorodaca je postala kanta za otpatke

Da se vratim na zakone (pošto sam ja ovde i zakonodavno telo 🙂 ). Zakon glasi „Treba raditi sve po spisku“, ili kraće 😉 – sve po spisku.

Naime život i rad na pustom ostrvu zahtevaju puno planiranja, kako dnevnih, tako i dugoročnih. U dnevnom planu se mora naći i vreme za šetnju, inače, ode mas’ u propas’ – jer koncept života na pustom ostrvu podrazumeva da je Robinson najvažniji u svemu tome, pa prema tome 🙂 – šetati se mora 🙂

I stoga Robinson poče uredno (manje-više) da popunjava jednu svesku P&R – „Planovi i realizacije“. I vrlo brzo je Robinson skont’o – mora se raditi sve po spisku, inače se dešava da umetanje sitnica ili krupnica poremeti dnevni plan, pa se onda kao lavina to otkotrlja i u sledeći dan…

Danas npr. na spisku je bilo – farbanje vrata u predsoblju. OK – laganica od posla, odmah se vidi rezultat, sve super. E, ali – u predsoblju je stari ligeštul stajao sklopljen, a njegov ram je vapio za farbanjem. Robinson, duša od čoveka :), ne mogade da dopusti da ligeštul čežnjivo gleda kutiju farbe i da se pita da li će biti i za njega, nego prvo uze i ofarba ligeštul. Prilikom farbanja je sedeo na jednoj deda-Lesinoj maloj stolčici, pa kad završi ligeštul, ofarba i stolčicu. Zatim su i vrata došla na red…. ali onda je bilo jako sunce u ćošku bašte koji je sledeći bio na spisku, pa se Robinson skuvao uređujući taj deo,… i tako sve kao niz domina – poguraše poslovi jedan drugog. No, sve se ipak na kraju sredilo, ali je mnogo bolje kad se radi „sve po spisku“!

U nadi da će ovo Robinsonu (a i ponekom čitaocu) biti dobar nauk – primite puno pozdrava sa pustog ostrva – čuju se zrikavci, nebo se sjaji od zvezdica za koje po gradovima više niko i ne zna… Laku noć!

Објављено под Odnos prema životu, Svakodnevica | Оставите коментар

ГУМ


ГУМ (Главный универсальный магазин) је велика робна кућа на Црвеном тргу. Подигнута је крајем деветнаестог века и стога зграда има све оно што модерни шопинг центри немају – склад и лепоту споља.

Главни улаз у ГУМ

Поред ГУМ-а је дивно уређен цветњак

Изабране су разне сорте мирисног цвећа, тако да је Робинсон помислио да је лепо као на његовој ливади 🙂

Лепо је и поучно који пут се и осврнути у животу, а и на екскурзији :), па ево како изгледа Црвени трг кад сте већ скоро ушли у ГУМ

Зидине Кремља и бескрајно небо над Москвом… Монументално, заиста.

Величином ГУМ не заостаје за великим шопинг центрима двадесетпрвог века, можда је чак и већи, јер то није само ово што је на слици, него има три паралелне дуге зграде спојене пасарелама и/или мостићима.

Унутрашњост ГУМ-а, види се да је све под кровом, тако да је ГУМ препун посетилаца у свако доба године, па и по руској зими 🙂

Продавница има милион :), од врло ексклузивних до мање-више стандардних, како руских, тако и страних. Реклама има разних, а мени се допала ова „старинска“

ГУМ има два спрата, по нашим, а три по руским (и кинеским мерилима), јер они приземље рачунају као први ниво, па је онда први спрат следећи , тј. други ниво. Е, па са другог (руског) спрата, поглед је овакав:

С обзиром на величину, има места и за овакве фонтане

Ми смо се определили да се одморимо и презалогајимо у Мензи 57 – ресторану са самопослуживањем каквих је некада била пуна Москва. Менза 57 је и раније била у ГУМ-у.

Савремена рекламица

Храна је, претпостављам за разлику од оног некад, врло квалитетна и укусна, разноврсна. Ту је и боршч и друга традиционална руска јела, сирники например, нека врста слатког сира, мени је личио на гриз на млеку, али мало сланкаст и кисео – уопште није лоше. Такође има пуно салата, а и разних јела са месом и оних без меса (мало мање, ипак, али је Робинсон итекако напунио пупицу 🙂 ).

 

(Наставак следи 🙂 )

 

 

Објављено под Uncategorized | Означено са , , , , | Оставите коментар

Москва, Москва, говорить Москва (sa Robinsonovim prevodom na srpski)


Kao što već znamo 🙂 Robinson je bio par dana u Moskvi. Jedan dan je bilo smrzavanje, ali su preostala dva bila sasvim OK što se vremenskih uslova tiča, a pošto je Robinson bio u lepom društvu, sa svojim potomkom i resto familije, onda je zapravo sve bilo super.

U četvrtak ujutru smo stigli u Moskvu, na aerodrom Vnukovo – tamo stižu avioni Vizera. Karte su bile veoma povoljne, 100 evra povratna, sa dozvoljenim prtljagom do 23 kg, ali je let bio iz Budimpešte, tako da smo doplatili za prevoz BG – Budimpešta, što je opet bilo više nego duplo jeftinije od karata za druge prevoznike (tj. preletače 😉 ) koje su se mogle nabaviti dva dana pred polazak, kad smo mi doneli odluku da putujemo, tj. formirali ekspediciju…

Od aerodroma Vnukovo išli smo specijalnim vozom do Kijevske železničke stanice, oko pola sata vožnje:

Isto kao što rekoh za metro – i ovde sve besprekorno čisto i sve u sekund po redu vožnje. Na Kijevskom vakzalu 😉 smo prešli na metro do stanice najbliže studentskom domu gde je stanovala Robinsonova mlada rođaka za vreme studija – celo putešestvije je bilo sa ciljem da prisustvujemo svečanoj dodeli diploma, jer je naše dete završilo magistarske studije na Ruskom državnom univerzitetu društvenih nauka (RGGU) sa odličnim uspehom i pohvalama. U blizini studentskog doma (koji je u lošem stanju, odavno neokrečen… ), bio je i hostel u kom smo rezervisali smeštaj.

Pogled iz studentske sobe na zgradu RGGU gde su predavanja

Čim smo se smestili i malo prezalogajili, krenuli smo u šetnju, u centar Moskve. U Moskvi je, za razliku od Beograda, vazduh neverovatno čist, skoro kao neka banja, tako da nam uopšte nije bilo naporno da ostanemo „celi božiji dan“ na nogama.

Prvo smo naravno morali metroom do centra. Stanica nam je bila Beloruskaja, a do nje vodi i ova ulica

Staro i novo – ulaz u metro je odmah kod crkve

I opet, zapravo pri svakom ulasku u metro, ista misao – kako je sve odlično održavano i besprekorno čisto. Stanice su sve odlično osvetljene ogromnim lusterima ili kolonadama svetiljki u skladu sa različitim ukrasima, slikama, mozaicima, skulpturama:

Jedan od spomenika herojima Otadžbinskog rata (II svetski rat) u metrou

Iz metroa smo izašli na trgu gde je čuveni Baljšoj 🙂 teatar

Ovde se karte rezervišu mesecima unapred, tako da je za slučajne goste jedino moguće da zgradu vide spolja

Tako kao na gornjoj slici i Marks stalno gleda Baljšoj teatar, jer je njegov spomenik baš tu :), ali se na donjoj slici ne vidi od plavog autobusa. Zgrada koja se vidi je hotel, jednako nedostupan običnim ekspedicijama kakva je bila naša.

Nastavili smo prema Crvenom trgu. Mnoge građevine, pa i hram Hrista spasitelja, su bile porušene za vreme Sovjeta, ali su posle ozidali potpuno iste zgrade (za poslednjih 25 godina u Rusiji i inostranstvu su Rusi ozidali 25000 crkava – bezmalo tri dnevno!). Jedna od novopodignutih starih crkava je i Iverska kapela. To je ovo malo zdanje u prvom planu. U Beogradu na Novom groblju je ista takva kapela, ozidale su je izbeglice iz Rusije („beli“) pre II svetskog rata.

Ispred Iverske kapele, par koraka od mesta gde je Robinson stao da napravi ovu fotografiju, je centar Moskve (u geografskom smislu) i označen je krugom, pa ko želi da ponovo dođe u Moskvu treba da stane na centar kruga i da unazad preko ramena baci novčić 🙂 Tu smo videli dva dobrodržeća vrlo dosetljiva penzionera – skupljali su bačene novčiće i punili svoje džepove i torbe sitninom – a najbolje od svega je da su imali štapove sa namagnetisanim vrhom, da ne moraju da se saginju, već da vrlo elegantno, skoro neprimetno skupljaju novac. Interesantno je da dedica nije zapazio gde je pao Robinsonov novčić, tako da je bar neko vreme ostao na moskovskoj kaldrmi…

(nastavak sledi 🙂 )

 

Објављено под fotografije, Putopisi | Означено са , , , , , | 2 коментара

Robinsonova beba :)


Na obodu svog polja sa kupusom (jedna od bonsai-njivica, veličine 2×3) Robinson je posadio i nekoliko semenki lubenice i nikle su vreže, tri lepe, a jedna i dalje tavori sa samo dva-tri listića… Ali jedna od one tri napredne je prijatno iznenadila Robinsona danas, ma šta ja tu ublažavam – oduševila je Robinsona jer je napravila malu lubenicu, veliku u prečniku 3cm! Toliku lubenicu Robinson nikad nije video u svom životu!

Kao ponosni „roditelj“ moram odmah da postavim sliku svoje male mezimice:

Evo je kako pajki u svom krevetiću od lista kupisa 🙂

 

 

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Ni zrna žita okupatoru (Robinsonova žetva)


Verovatno se neki sećaju tog partizanskog pokliča – Ni zrna žita okupatoru! Izreka mi je ostala u sećanju, a odnosi se na to da su partizani pri povlačenju iz neke oblasti (uglavnom u Sremu) palili žito da ne bi ništa ostalo okupatorima. Druga asocijacija je na vršidbu žita negde u Bosanskoj Krajini, sredinom II svetskog rata sa ciljem da se što više žita ovrše i da narod ima šta da jede, iako su istovremeno bile i borbe sa Nemcima.

Priznajem da ne znam mnogo iz istorije i da me svako novo saznanje o nečoveštvu, pokoljima i teroru iznenadi. Užasi Francuske revolucije, odnos Amerikanaca prema Indijancima, Pizaro i Kortes i narodi Srednje Amerike, klanice u I i II svetskom ratu, Vijetnam… Svakako da meni nikad ne može biti jasno zašto jedni ljudi ubijaju druge na račun političara, i kakve bi to uopšte pobude morale biti da se uništava, ubija… osim ako to nisu proizvodi bolesnih mozgova sa jedne strane i podaničkog odnosa, povinovanja „autoritetima“ sa druge strane. Kako „istoriju pišu pobednici“, možemo samo da zaključimo da su sebi dali za pravo i da lažu, a da od silnog polagivanja na kraju i sami poveruju u sve što su nakitili o herojskoj prošlosti, uspesima… Učesnici i savremenici teško da mogu dobro da sagledaju sve dimenzije pakla u koji su upali, a dodatno se sve strahote potiskuju iz sećanja da bi se preživelo…

Razmišljajući o svemu ovome Robinson je danas na svojoj livadi prikupljao žito. Otkud žito na livadi? Livada je zapravo domorocima bila njiva i oni su tu sejali naizmenično žito i kukuruz, tako da je poslednji put nešto sejano pre dve godine, i to nešto je bilo žito. Kad su ovršili ipak je dosta zrna palo na zemlju, a pošto kasnije nije njiva zaorana da bi se nešto sejalo, ništa sejano, to je pšenica mestimično iznikla proletos. Tako da je Robinson odlučio da ne pokosi livadu, nego da sačeka da to žito dozri pa da ga lepo pokupi. Naravno delovi livade su ipak pokošeni, pri čemu je Robinson pazio da što više žita poštedi 🙂 Kad bismo imali audio snimke tog košenja, onda bi svako „uh“ i „j.b.g.“ značilo da je zamah kose presekao vlati žita…

Plan za današnje prikupljanje žita je bio: „Završavam kad prokuvam ili kad napunim kotaricu žitom!“. Pošto je bilo prilično toplo, a uz to je Robinson otišao na livadu oko podne, onda je prvi kriterijum mnogo brže bio ispunjen, bez obzira na Robinsonov kaubojski šešir 🙂 Evo rezultata

A kad će i kako Robinson ovo očistiti od pleve saznaćemo ovih dana. Ideja je da se to žito poseje pri sledećoj setvi, jer je mnogo manje zagađeno od nekog drugog žita. A očekuje se i dobar rod, kad to žito dobije za sebe neku od Robinsonovih bonsai-njivica i ne bude moralo da se bori za vodu i vazduh sa travama, kantarionom, čičkom, bocama kao što je pasji trn i slično.

U okviru prve eksperimentalne godine na pustom ostrvu Robinson je posadio i malo crnog luka („četvrt kile“, tj. 250 grama sitnih malih lukovica je Robinson posadio, ali je leja bila dobrim delom u šarenom hladu, što je bilo lepo kad je trebalo da se plevi, ali nije baš doprinelo porastu luka. Stoga prinos nije bio veliki:

Glavice luka su ostale sićušne, možda neke ponovo posadim. U svakom slučaju današnja salata je bila vrlo ukusna – sve domaće – i luk i paradjiz.

nastavak sledi…

 

 

Објављено под Ekologija, fotografije, Svakodnevica | Оставите коментар