Robinsonu s ljubavlju


Odlučim ja još juče (valjda pod uticajem visoke temperature😉 ) da ne treba da čekam radosti koje će mi moje pusto ostrvo pružati, nego da već i sad priuštim sebi poneko zadovoljstvo.

Jučerašnji pokušaj nije baš uspeo – naime, poželim sladoled i odlučim da udjem u jednu od novih poslastičarnica, sa sve natpisima 100% prirodan sladoled, 100% italijanski i sl. Srećom mudro (tj. zbog finansijskih ograničenja) izaberem neveliku porciju. Nije mi se mnogo dopalo. Gledam – puno su para uložili, vidim i vlasnike kako nešto diskutuju o organizacionim problemima. Za susednim stolom bila je žena koja je očito radila nešto na kompjuteru vezano za poslastičarnicu. Upitam je gde se može upisati ocena za sladoled. Ona se ponada: „Dopada Vam se? Možete da nas lajkujete na fejsu…“, a na moj odričan odgovor se malo snuždi pa upita šta je bio moj izbor. Rekoh: „Ono osnovno po čemu se sve ostalo može oceniti – malaga i lešnik“. Ona oćuta. Rekoh da ih neću eksplicitno nigde kritikovati, ali da ja više neću dolaziti. Prvi deo obećanja mi je malo teže da održim, jer su i ime poslastičarnice malo promašili – izabrali su reč koja može da ima značenja i negativna i neprikladna za poslastičarnicu… možda im to napišem na facu (tj. na „fejsu“).

Današnji pokušaj je već bio bolji. Put me naneo pored vegeterijanskog restorana simpatičnog imena „Mayka“. vegeterijanska lazanja mi je baš prijala. Ambijent je prijatno šaren, a dovoljno je unutrašnjost prostrana tako da ta šarolikost ne smeta:

034 035 036

A sutra ću sebe da častim odlaskom na Divčibare. Unapred se radujem lepim treninzima tai-đi ćuena, šetnjama, kupinama… Možda bude i koja Sonijeva lepa fotografija, da ne kažem fotka😉

‘ku noć!

Објављено под fotografije, Odnos prema životu, Svakodnevica | 3 коментара

Kako do pravog zadovoljstva na +40?


Potrebno:

  1. jedna stara vangla, bela sa zelenim tufnama
  2. jedna pumpa ili česma
  3. jedno dvorište

Postupak:

Napuniti vanglu skroz do vrha hladnom vodom, postaviti blizu nekog žbuna i čekati… i uskoro će se pojaviti najhrabriji vrabac, stati na ivicu vangle i osmotrivši dobro na sve strane požudno popiti dva-tri gutljaja… A onda će polako i ostali, jedan po jedan, a koji put i dvoje-troje istovremeno utoliti žeđ, čavrljajući na vrapčijem jeziku o lepotama letovanja🙂

Eto, to je sve🙂

PS.  Namera pisca nije bila da vas namami senzacionalističkim naslovom, već da podseti na male radosti. Koga ste danas nečim obradovali? Računaju se i vaši vrapci, naravno🙂

Објављено под Odnos prema životu | 1 коментар

Minut ćutanja i molba za oproštaj


Zaposleni u bolnicama bi trebalo da svaki svoj dan započinju minutom ćutanja odajući poštu preminulim pacijentima i moleći njihove duše za oproštaj…

A svi koji nisu na bolničkom lečenju bi trebalo da budu iz dubine duše zahvalni što je tako, što mogu da se kreću, da žive… Ako nekom to nije jasno, neka ode u posetu teškim, nepokretnim bolesnicima, pa će shvatiti kakvo bogatstvo ima i truditi se ne samo da ga ne proćerda, već da ga svakim svojim postupkom učvršćuje i uvećava.

Објављено под Uncategorized, Zdravlje | 1 коментар

Čistoća je pola zdravlja…


… a ljubav – druga polovina.

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Cici je postala mama :)


Naša mila umiljata pametnica je brzo porasla (https://noviinternet1987.wordpress.com/2015/11/24/konkurs-za-najbolji-naslov/) i 11. juna nas obradovala jednom neverovatnom petorkom🙂 Za sada su u jednoj maloj sobici, koja je kao kutija😉

005

Cici uživa u materinstvu…

003

… a mi uživamo gledajući male krznene loptice kako se kotrljaju i premeštaju po nekim, samo njima znanim rasporedima i pravilima:

002

Ton nema, ali na ovoj slici prede i Cici🙂 i bar jedno od mališana svoje zadovoljstvo ukusnim mlekom izražava nekim sitnim zvucima, koje smo mi proglasili za predenje🙂

Објављено под fotografije | Означено са | Оставите коментар

Posetite Acumincum, ako znate gde je…


… a ako ne znate, sad ću vam pokazati nekoliko slika🙂

Prva je nastala danas popodne, za vreme moje druge posete Acumincumu. Od detinjstva volim vojne parade, ali ova parada ih je sve prevazišla🙂 Vidite kako čelni pozdravlja „kapetana“ koji vrši smotru, kako centralne trupe složno seku vodu, a zaštitnica sve to nadgleda🙂

006

Bilo je lepo sedeti na obali u šarenom hladu topole, čije stablo ni tri čoveka ne mogu da obuhvate – stablo je ispunilo ceo objektiv, a Soni inače ima širokougaoni objektiv i retko šta može da ga „zbuni“

001

širina stabla je oko dva metra, a krošnja – moćna:

002

Posle odmora u hladu i gledanja parade odem do autobuske stanice. Tamo je već nekoliko ljudi čekalo autobus – ovde kad udju svi koji čekaju, autobus odmah kreće dalje, čini mi se bez obzira na red vožnje. Tu je bilo i jedno mlado kuče, crno, kratkodlako, gladno. Priđe mi, pomazi se malo. Onda mu pažnju privuče pola keksa – plazme i skrcka ga sa uživanjem. Pomislih da će kuče sad da ode dalje, pa uzeh flašicu vode da sperem ruke – kad kucov priđe i poče da mi pije vodu iz dlana, a onda i neposredno iz flašce – kao beba – baš je bilo simpatično (jedino što mi je potrošilo zalihe vode, a ni flašica više nije bila za upotrebu).

Dobro, to je bilo danas, ali ne verujem da neko može na osnovu ovih nekoliko slika da pogodi šta je Acumincum.

Evo, da rešimo misteriju, još par slika od pre dva dana, za vreme moje prve posete Acumincumu

009

Ovo je u senci one iste topole od danas, a ovo je pogled na pravoslavnu crkvu

012

Do nje se stiže starinskim stepenicama, ozidanim od cigle

051

Zdanje je vrlo lepo, po zidinama se zaista vidi starost crkve sv. Nikole (ozidana je 1468, dakle pre skoro 550 godina

052

053

a ulazna vrata su masivna, metalna:

058

Nedaleko je i katolička crkva

016

U mestu ima i starijih i novijih kuća. Evo fasade jedne stare kuće

015

a nešto dalje je i ozidano korito potoka, koji siguro nabuja u vreme kiša ili topljenja snega

042

Na jednoj zgradi je i ovaj natpis

043

U ovom mestu se, kad mu je već odavno naziv bio promenjen u sadašnji, rodio i dr Djordje Natošević.

A kad se prođe i pored katoličke crkve put vodi i do jedne od marina

020

I sam put je interesantan, jer je sa leve strane „opasan“ visokim prirodnim zidom

021

koji izbliza ovako izgleda

023

I, dok su neki čamci u marini, neki su više individualisti

025

Pored obale na jednom mestu i buketi – bulki

033

O tome da je vazduh lep i čist, da su se stalno čule razne ptičice, da je bilo i zrelih dudinja pored puta, a na jednoj livadici i jedna roda, o svemu tome je posle slušao i jedan pacijent na rehabilitaciji u banji. I bilo mi je mnogo drago zbog te sopstvene „dosetke“ – što vernije nekom ko samo leži ispričati o lepoti za koju i ne zna da ga okružuje, da bi poželeo i sam da sve to vidi…

Banja je podignuta 1906. i nekad je njeno glavno zdanje ovako izgledalo

Deo fasade banjske zgrade

Deo fasade banjske zgrade

Acumincum je latinski naziv ovog mesta iz doba Rimljana, a pre njih su tu živela i neka keltska plemena Pred kraj XI veka pominje se i tvrđava čiji se ostaci vide na brdu

017

Bilo je tu i znamenitih bitaka sa Turcima, ali ću to mesto posetiti pri nekom od sledećih odlazaka u Acumincum, tj. Stari Slankamen, na obali Dunava.

Објављено под fotografije, Odnos prema životu, Reportaže, Svakodnevica | Означено са , , , , | Оставите коментар

Opet ja, ili drugo prvo ovogodišnje kupanje


„Kad nema pustog ostrva, dobra je i Ada“, pomisli Robinson jutros i krete od sabajle😉 u ekspediciju. Oprema za ekspediciju je podrazumevala 1/2 kg crnih trešanja, 1/2 kg šarenih, krastavce i luk (organski, ali lično brani kod drugarice i plaćeni 0 (i slovima – nula) dinara), jogurt, hleb i vezica mirodjije, da, još da ne zaboravim flašicu vode, peškir i ostale sitnice za plažu…

Autobus 55 ne staje tamo gde se Robinson nadao, nego malo dalje, tako da je trebalo nešto više vremena da se stigne do servisa za iznajmljivanje bicikala. Uzmem jedan „kontraš“, sa širokom guvernalom, staviše i korpu, a ja ranac u nju i uživancija je mogla da počne. Dan je zaista bio pogodan za izlet, nije vruće, a malo pirka vetrić, stvarno divota. Na stazi za bicikliste nije bilo puno ljudi, još jedan „plus“ za današnji dan.

I onda nađem malo ladovine (sa „h“), jezerce je blistalo na suncu

001

Oblaci su bili nestašni, pufnasti, čupavi

016

i strašno🙂 su voleli da se slikaju

021

Na jezeru nije bilo mnogo posetilaca, pa su delovi plaže i dalje bili na raspolaganju – starosedeocima🙂 Ako malo uveličate sliku videćete divlju patku i njenog bračnog druga😉

010

Sedeli su na obali, povremeno dremuckali ili malo istezali krila grejući se na suncu. U vodi je bilo i dosta nekih žutih bova, verovatno obeležje za staze kajakašima, ali su ih mnogo voleli – vilini konjici! Letuckali bi nad vodom, a onda zastajali na bovama da predahnu. Pošto Soni ne ide u vodu („ni pod razno“) – slika nema.

Hladovinu mi je pravila jedna topola, koja se koji put takmičila sa oblacima ko će čipkastije da izgleda:

008

Jedna druga, malo dalja topola je takođe „razgovarala“ sa oblacima

013

Kako je jedan od pravaca ka pistama beogradskog aerodroma i nebo iznad Ade, to mi se pružila prilika da vidim i fotografišem bar deset aviona, ali, pošto je Sonijev objektiv širokougaoni i nema zum, svi avioni su bili samo tačkice na slikama:

023

Interesantno je bilo da su avioni nailazili u naletima🙂 u kratkom periodu sve jedan za drugim – bar desetak njih, pa onda duga pauza, pa onda opet nova tura…

Kad je došlo vreme ručku, a posle dva ulaska u vodu (malo je rezila, ali je bila jako prijatna za plivanje), nađem jedan slobodan sto u hladu, razmestim i pomljackam🙂 svoje đakonije, i potpišem se u „knjigu utisaka“

019

Posle ručka malo razmišljanja o tome koliko smo otuđeni od prirode, o traganju za pustim ostrvom, o ljubavi, o zdravlju… pa onda opet jedno „brčkanje“ i zatim vožnja biciklom oko Ade. Na makiškoj strani je sve mnogo uređenije nego ranije, a biciklistička staza vodi pored novopostavljenog Dino-parka, pa, malo kroz ogradu, a malo preko nje videh i par dinosaurusa🙂

Dan se završio odlaskom na trening, i susretima (na ulici) sa nekadašnjim studentima. Sve u svemu – super provod i zaključak – to treba ponoviti!

Објављено под fotografije, Odnos prema životu, Reportaže, Svakodnevica | Означено са , , , | Оставите коментар