Kvartet 4M


Naša draga Mimi se omacila prošlog ponedeljka i meni se, u brzini učinilo da ima tri mala mačetka u porodiljskom delu našeg vajata… Kad, dođe moj potomak u mom odsustvu da obiđe mladu porodilju 😉 i ima šta i da vidi – četiri mačeta, a ne tri!

I zaista i po mom povratku 😉 – ima ih četiri.

Dodatno i neverovatno – svi su muški! Da je Mimi pričljiva kao Gvendolina, možda bi rekla nešto u stilu: „Neću da se moja deca muče porođajnim mukama… 🙂 “

Od činjenice da ih je 4 i da su svi M, nije bilo teško stići do naziva „Kvartet 4M“, a za one nešto starije, to je i podsećanje na kvartet iz tada nam bratske Hrvatske. Nastupali su od 1956. do 1974. i snimili dosta ploča – tada nije bilo jutjuba :). Pevali su razne pesmice, a vrlo često i prevode poznatih stranih pesama, tako da imaju i „Zelenu travu doma mog“. Mimi je rekla (jer ipak ponešto i prokomentariše) da pesma nije loša, ali da ona ne voli tužne pesme. Tu smo se 300% saglasili. Sad radimo na prepevu koji će biti pozitivan 🙂

Advertisements
Објављено под Svakodnevica | Оставите коментар

Mimi je status trudnice zamenila statusom porodilje :)


Naša maca Mimi je od noćas mama – tri lepa tamnija mačeta su novi stanovnici imanja.

Sinoć je Mimi na sve načine pokušavala da uđe pod pokrivače u sobama, birala je gde da se omaci, ali pošto sad idem u jednu od svojih ekspedicija, nije mi bilo moguće da joj dopustim da uživa u sigurnosti kuće i mojoj blizini. I tako se „dogovorimo“ da je vajat idealno mesto – tamo ima jedan veliki sanduk, visok, na nogarama (u njemu su nekada davno držali piliće kad se izlegu). U sanduku je već od ranije kožni prsluk sa vunenom postavom, a dodali smo zbog očekivanja novih beba i jednu čistu prostirku. I Mimi je to razumela, i iskoristila. Sad je dolazila na doručak. Lole (naš mačak) joj je prepustio da jede i nije ništa dirao dok ona nije ostavila. Dodatno joj nasuh i jogurta, što je bilo prihvaćeno sa zadovoljstvom 🙂

Slika nema, ali će da bude kad se vratim s puta i kad mačići malo poodrastu.

Објављено под Svakodnevica | Оставите коментар

Danas nam je divan dan, divan dan…


… Robinsonu – rođendan!

Naš se Robinson na svoje ostrvce u arhipelagu pocerskih brda doselio pre dve godine, posle nekoliko meseci molersko-farbarsko-zidarskih radova. Usledili su, i i dalje se nastavljaju, radovi na uređenju /oporavku zemlje od pesticida i Robinsona od gradskog života.

U dosadašnjem dodavanju novih sadnica bili smo delimično uspešni – neke sadnice nisu podnele sušne periode i velike vrućine, a i zemlja je verovatno još bila puna pesticida od prethodnih mnogobrojnih godina izdašnog korišćenja istih 😦 . Naravno, moguće je da neke sadnice nisu imale dovoljno jak koren, jer ih pri vađenju iz zemlje u rasadnicima dosta iskasape. Pravilo da je koren jednako veliki kao krošnja ne može praktično da se poštuje… Doduše, meni je danas pošlo za rukom da iz šabačkog dvorišta prenesem 12 malih kestenova, sa skoro celim korenom, kao i dva oraha i jedan hrast. Svi su oni oko 25-30 cm visoki, i sutra će dobiti svoja nova mesta stanovanja 🙂

Evo trenutnog voćnog stanja: kajsije – jedna stara u dvorištu i tri još starije u dnu bašte (prethodni vlasnici su posekli stari voćnjak „na čep“, ali tri kajsije su nekako izgubili iz vida, tako da su im ostala stabla posečena na jedan metar visine – i izbile su nove grane! Prošle godine je bilo po pet-šet kajsija, a ove će bogami biti, bar sudeći po zamecima, mnogo, mnogo više. Dalje, od sedam posađenih kajsija se primilo bar njih 6, od posađenih breskvi jedna (presađena iz saksije) i samo jedna od desetak kupljenih u rasadniku. Badem se za sada nijedan nije primio (od pet posađenih), kruške su se primile, tri iz 2017 (jedna je prošle godine imala i pet plodova) i 5 od ove godine (tačnije jesenja sadnja, decembar 2018). Primile su se trešnje, bar pet-šest, a stara, bela trešnja, je rodila 🙂 i dve bebe, pa će imati dostojne naslednike. Šljiva imamo raznih – oko deset stabala starijih, nepoznat broj sasvim mladih (na delu voćnjaka koji je isečen nikle su nove sadnice: šljive, džanarike, dve-tri jabuke. Imamo i četiri duda, dva bela i dva crna, tri oraha u rodu i nekoliko oraha – omladinaca, a od sutra i dve šabačke bebe-orahe. Imamo višanja – oko pet u rodu, ali sasvim mlade i dve koje sporo prihvataju svoje novo stanište, ali se dobro drže. Imamo gunje – staru pored ograde (ustvari je mlada iznikla na mestu stare posečene, i imala je prošle godine tri ploda, a ove ima na stotinu cvetova, pa će biti i gunja dosta). Od nje su presađene i tri velike, pojedinačne, i sedam patuljaka, pojedinačnih, dok je ta „stara“ u obliku žbuna. Imamo i jednu smokvu i jedan kivi, kojem ne treba drugi pol :), ali imamo i kivije „standardne“, lepo se razvijaju u saksijama, jer još nismo odlučili gde ćemo sa njima. Posadili smo i pet lešnika. Dobili smo i lokalne, kalemljene sadnice („ucepljivanjem, „visoki kalem“) – kruške, mušmule, jabuke, ukupno deset komada raspoređenih kao sazvežđe Oriona. Nove kruške, njih pet je u obliku sazvežđa Kasiopeja, a Velika Kola su zamišljena od badema i bresaka, ali ćemo možda morati da ponovimo. Posadili smo i nekoliko japanskih jabuka, ne ide im baš… ali ćemo dodati nove. Pitomi kesten se nije primio, a izgledalo je da hoće :(…
Posadili smo još: ogrozde, ribizle, godžije, jagode obične i šumske, maline…. na centralnoj poziciji je i budući hiljadugodišnji ginko, za sada visok pola metra :), tu su i sibirski limuni, drenjina i japanska mušmula, a novi stanovnik – „indijanska banana“ za sada dobro podnosi nove uslove života. Od pre neki dan tu je i jedan rogač, a za vikend stižu – pistaći!

Imamo i žbun jasmina, i razne začinske i mirisne biljke (čubar, žalfiju, nanu – četiri vrste, matičnjak, čubar, majčinu dušicu, origano…). Kako ima u izobilju samoniklog jestivog bilja (kopriva, mišjakinja, bokvica, vlašac, divlji luk, maslačak, zelje, kiselica, čičoka…) imamo uvek za lepe, sveže salate.

Da, imamo i kupine („divlje“), trnjine, šipure i glog. Imamo i nekoliko čokota loze – od kojih je stara loza, preko osamdeset godina, bila „ubijena“ totalom, ali je ponovo nikla iako je njeno oporavljanje bilo potpuno neizvesno – uopšte nije ništa postojalo iznad zemlje.

Isto tako od posledica prskanja herbicidima se oporavila i jedna stara jabuka – pre dve godine listovi su joj bili retki i skvrčeni, prošle godine već malo izgledniji, a ove – i listovi i cvetovi i već desetine zametnutih plodova. Slično su se namučile i aronije – tek dve godine posle sađenja su i cvetale. Prve godine ih je zahvatilo prskanje susedove parcele (to se neće ponoviti, pošto smo tu parcelu otkupili :)).

Imamo i bagrema, pa ćemo jednom i dve-tri košnice dodati i svog meda imati.

Posadili smo paradajiz, kupus, krompir, luk… a prošle godine i plavi patlidžan i super je uspeo. Da, i krastavaca imamo desetak, a posadićemo i bundeve i lubenice…

Eto, to je delimični (oko 90%) spisak voća i povrće na imanju. Dodajte tome tri sad poodrasla, dvogodišnja psa: Beku, Kikija i Rikija i dva mlađa mačeta – Mimi (naprednu omladinku koja će uskoro brinuti o mladima) i Loleta – mladog mačka koji najviše voli da legne da spava kraj Kikija.

……..

Na imanju, prvog dana treće godine

Објављено под Ekologija, Svakodnevica | Оставите коментар

Šta li je bilo posle?


Ne pratim vesti na televiziji, niti na internetu, ali i tako je moguće prikupiti puno informacija. Doduše, neke budu parcijalne i/ili zastarele, kao što je ova koja sledi:

Pitam se, pitam – šta je bilo posle, a pitam se i zar nisu imali nekoga da pročita šta su napisali i da ispravi slovne greške. Ovako, jeste delimično simpatično, ali i posprdno, kako prduzetnici podržavaju vlast, naravno za ono za šta su lično zainteresovani.

Ništa dalje neću komentarisati, uživajte u proglasu 🙂

 

Објављено под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, fotografije | Оставите коментар

Utisci iz šetnje od pre neki dan…


A sve su bile istog dana… samo je bilo pitanje na koju stranu ću se okrenuti… Imam ih još iz te šetnje. I sve ostale su jednako moćne – beskraj koji me zadivljuje. Odavno pomišljam da napravim izložbu „Metlićki oblaci“, što bi rekao moj potomak – umetliĆke slike iz Metlića 🙂

Објављено под fotografije | 1 коментар

Zadirkivanje


Mimica i Lolica u bašti

Ili, što bi rekli Francuzi: Qui s’aime – s’agace, tj. „Ko se dira , taj se voli!“

PS. Mom drugu, za srećan rođendan.

 

 

 

Објављено под fotografije | Оставите коментар

Siva čaplja u mom dvorištu!


Prvo mi je palo na pamet da stavim naslov : „Da li ste videli čaplju u svom dvorištu?“, ali nemaju svi dvorište… I to ipak mora biti dovoljno veliko dvorište i ne mnogo daleko od koliko-toliko prirodnih staništa za čaplje, pa se broj onih koji ispunjavaju uslove drastično smanjuje. Bilo kako bilo, videti čaplju u svom dvorištu je ipak retkost (osim ako niste čuvar rezervata i živite u njemu 😉 ).

Danas je, bar kod nas, bio vedar i lep dan (malo vetrovit). Polovinu jutra smo posvetili dupliranju žice oko kučeće kućice, jer je ljubavni zov jedne kuce sa naspramnog brda bio toliko jak da su Rile i Kiki napravili mali, ali dovoljan prolaz da „odlepršaju“ u život 🙂 Doduše, komšija u čije su dvorište otišli, nije bio oduševljen, zvao me, izvinjavao se, ali su došli u nezgodan čas, jer se njemu jagnjile ovce, a psi se uznemirili, pa se i ovce uznemirile… Ne znam šta je večeras uradio, zvaću ga ujutru. Kiki je išeo sa nama u šetnju, ali je posle odjurio i tako mi propade šansa da bar za 50% smanjim komšiji probleme (tako što ću zatvoriti Kikija). Rile se dva dana nije pojavio.

Uz još neke poslove je dan odmakao i ja odlučim da sve poslove obustavim i pođem u šetnju. Ali tu su uvek opsežne pripreme – zabaviti mačiće (nekom hranom) jer hoće i oni u šetnju, pa idu za nama i po dvesta metara od kuće, aonda stanu pa tužno dozivaju… Obavim „zavaravanje“ mačića i izađem na stazu ka kapiji, kad neka senka prelete preko dvorišta… Čuđenju i divljenju nije bilo kraja – ogromna (tako je meni izgledalo) ptica nas je nadletela i spustila se na obod naše bare. Pošto je to bilo oko trideset metara od mene, slika je takva da se treba potruditi, ali se čaplja jasno vidi:

Posle divnih, dugih tridesetak sekundi, raširi svoja velika krila i odlete ka istoku…

Објављено под fotografije, Svakodnevica, Uncategorized | Оставите коментар