Rođendanske čestitke i pokloni


Juče mi je bio rođendan 🙂 Ne onaj, nego ovaj, tj. WP rođendan. Pošto su se oni lepo dosetili i to stavili u svoj program, stigla mi je i čestitka

anniversary-2x

Happy Anniversary with WordPress.com! You registered on WordPress.com 5 years ago! Thanks for flying with us. Keep up the good blogging!

 

Mislim, da nije stigla čestitka, promakao bi mi taj važan 😉 datum. Sin me je vodio u kineski restoran na ručak – naravno, slučajno se pogodilo, jer smo već nekoliko dana pokušavali da nađemo termin da se vidimo. I bili smo u jednom kineskom restoranu za koji smo mislili da je zatvoren, jer, kad smo pre neku godinu jednom pošli kod njih na ručak, i čak poveli neke goste – restorana na starom mestu nije bilo! Pošto inače ne idemo u taj kraj, nije nam palo na pamet da istražujemo tamošnji komšiluk – a restoran se samo „premestio“ nešto niže niz ulicu, kao da je krenuo polako ka centru grada 😉

Drugi rođendanski poklon bio je auto-poklon (ako se ono što poklanjamo sami sebi može tako zvati). Poklonim sebi odlazak čak na Šumarski fakultet da slušam predavanje prof. Vladete Jerotića – Kako stalno upoznavati sebe. Veliki fakultetski amfiteatar je bio premali za sve zainteresovane:

Amfiteatar im je, za ovu priliku, bio - premali

Predavanje je počelo sa pola sata zakašnjenja, jer su organizatori pokušali i uspeli u tome da jednu susednu prostoriju „ozvuče“ i omoguće onima koji su stajali, ili nisu ni mogli da privire u amfiteatar da odslušaju predavanje. Ne znam koliko je prisutnih iskoristilo tu ponudu, svi sa slike su prestajali cela dva sata koliko je trajao prvi deo predavanja.

Pažnja je bila potpuna, nepodeljena

Pažnja je bila potpuna, nepodeljena

Posle predavanja bila je kraća pauza, pa su onda izabrana neka od dostavljenih pitanja i profesor je na njih odgovarao. Izvestan broj slušalaca je izašao, pa je to bila prilika da priđem malo bliže.

Kroz sve što radimo - upoznajemo sebe, samo ako malo bolje "pogledamo"

Kroz sve što radimo – upoznajemo sebe, samo ako malo bolje „pogledamo“

Što se tiče upoznavanja sebe, profesor je naveo: snove („Nemojte da ne sanjate – bar jednom u 10-15 dana setite se sna… SVI sanjaju, samo što neprijatnih snova ne žele da se sete…“), knjige koje smo čitali u detinjstvu i mladosti i knjige koje čitamo kasnije („… nekad su se davale knjige, to se zvalo „Zlatna knjiga“ (mislio je na ediciju), a ja sam bio odličan đak i dobijao sam knjige… kako je tu divnih knjiga bilo „Dečaci Pavlove ulice, „Kožna čarapa“,… (mlađi, koji za tu knjige i ne znaju, malko su se nasmešili na neobičan naslov)…  A to – da se skoro sve ostvarilo iz knjiga Žila Verna… Bože, kako su to dobre knjige bile!!!…“) , izbor partnera, nivo zrelosti, nivo religioznosti, …

Puno reči je bilo o razvojnom putu, od opasnosti situacija kojima je dete, zapravo fetus, izloženo pre porođaja i u prvim godinama života, do analize arhetipskih koncepata nagrađivanja i kažnjavanja (“ … nemojte to, nemojte kažnjavati malu decu, a nikako ih nemojte tući, može možda samo malo, pa i to po guzi inače nikako… nemojte pretiti, nemojte se pred decom svađati, ona misle da snose krivicu za to!… Decu ne treba tući – tučeno dete će tući!!!!“). Za uobičajene izreke tipa „Slušaj starije“, „Kad porasteš kašće ti se samo“, „Ćuti, ne znaš ništa!“ rekao je da nisu ni najmanje dobre u odnosu sa decom. Takođe je spomenuo i strah kao nešto što se vrlo rano usađuje u čoveka.

A u vezi upoznavanja samog sebe citirao je sv. Isaka Sirina: „Lakše je videti anđele, nego upoznati sebe!“ i zapitao se „… da li smo sad pametniji nego u doba starih Egipćana, u čijim spisima (rekao je i kojim, ali se ne sećam) stoji kako nema poštovanja dece prema učiteljima, kako je moral nisko pao… “

Zapitao se: „… da li svi imaju sebični gen, da li svi imaju altruistički gen?“ I dodao, asocirajući na trajanje života: „Nemojte sve na genetiku, ne! Duhovni život i zdrav život – to daje dug život“. A na kasnije postavljeno pitanje o autoimunim bolestima rekao je: „Kad je ljubav trajna, onda se ne razboljevamo!“, ali je i nabrojao vrste ljubavi: prema deci, roditeljima, partneru, poslu, Bogu, domovini…

Mnogo lepo je prokomentarisao i praksu psihijatrijskog i psihološkog lečenja i savetovanja: „… Ja sam više negovao reč nego tablete… “

A u vezi upoznavanja sebe naveo je da čovek prolazi kroz tri faze: dogmatsku, skeptičnu i kritičku – tj. da prvo bezrezervno veruje u pravila, tu neki i ostaju stalno, jer im je potrebno da veruju u nešto čvrsto i sigurno, što ne valja jer vodi najrazličitijim fanatizmima ne samo u politici i religiji nego uopšte. Posle dogmatskog bi trebalo da dođe skeptični stadijum, i to se nekad i kod male dece zapaža, „… to je nesumnjiva inteligencija…“ kad počinje da se sumnja i kad se postavljaju pitanja o nekim pravilima. „Kad si prevaren kao pojedinac više puta, prirodno je postati dublje skeptičan, sumnjičav. “ Ali ni u čemu ne treba preterivati u Delfima piše: ‘Upoznaj samog sebe’, ali se ne zna da takođe piše i ‘ništa suviše!'“.  Za kritički stadijum je rekao da oni koji se prave najpametniji, su oholi, a to zapravo dolazi od njihove slabosti! Kritički stadijum je stadijum objektivizma (tu mislim da je problem i sa rečima i našim uobičajenim shvatanjima – kritika nije obavezno nadmenost, oholost, gunđanje i nalaženje zamerki).

U vezi karakterizacija naroda rekao je da u svim istorijskim periodima i u svim narodima ima pojedinaca „bistrih i izuzetnih“, da se ne može i ne sme govoriti da je ceo jedan narod pametan ili glup…

Za politiku je rekao da je sve okužila, a za glad – da je uvek postojala u svetu (što ne znači da se ne bi mogla iskoreniti – ovo je moj dodatak 🙂 )

U vezi sa religijama je rekao da sve tri velike religije imaju svoje tamne strane, da je budizam najmiroljubivija religija sveta i još  „Budizam je ostao za mene velika zagonetka!“ . Takođe je rekao ni da nema dokaza da ima Boga, kao što nema dokaza da nema Boga, i da se to nikad neće saznati. Rekao je da naša vera treba da bude čvrsta, a ne kruta, i da niko nije dovoljno hrišćanin. Rekao je i da nismo dovoljno hrišćani jer ne volimo sebe! I da samo vera spasava. I opet sv. Isak Sirin: „Sve dok ne budemo osećali sažaljenje prema patnjama svakog živog bića, nećemo biti dobri hrišćani.“

Rekao je i da je zlo koje prepoznajemo u drugima – naše sopstveno i da kad uočimo da smo kao naši roditelji, a da to nisu dobre osobine, onda treba da se trudimo da ne budemo isti. Da treba da odbacimo prirodnu iluziju: „Kako može biti da ne poznajem sebe?!“. Takođe i da je u redu i da treba da imamo dobro mišljenje o sebi…

******

Teško je, zapravo nemoguće preneti sve. Bilo mi je vrlo prijatno slušati izlaganje i uživati u mnogobrojnim digresijama iz kojih se uvek vraćao na glavni tok misli i temu predavanja. Bilo je tu još mnogo, mnogo toga – o revolucijama, Gandiju, Marksu, Frojdu, papama („Nemojte, nisu svi isti!“), Darvinu, ateizmu, mnogobrojnim hrišćanskim svecima, i misticima,  odnosu muža i žene u patrijarhatu („Ne valja borba za to ko je glavni u kući… nemojte to!“), o jeresima i sektama, o opraštanju i ljubavi prema neprijatelju, o razlici kulture i civilizacije („… sa njim sam dva sata razgovarao o Dostojevskom i naučio mnogo toga, a u kući mu je takva prljavština, da čovek ne zna ni gde da stane ni gde da sedne…“), o neprosvećenosti („… šta je pobačaj nego neprosvećenost…nemojte to!“, posebno upućeno mladima, kojih je bilo baš dosta u auditorijumu) , o razvijanju odnosa između muškarca i žene i potrebi obostranog razvijanja, unapređivanja odnosa (svakako i seksualnih)…

PS. Ukoliko neko voli kinesku hranu, preporučujem Wu Ming restoran u ulici Branka Krsmanovića zbog ukusnih i obilnih porcija, prijatnih vlasnika i lepog ambijenta.

 

Овај унос је објављен под Duhovnost, Odnos prema životu, Popularna psihologija, Uncategorized, Upoznaj samog sebe и означен са , , , , , , , , , , , , , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Rođendanske čestitke i pokloni

  1. Negoslava каже:

    Ti si imao više sreće- bar si ušao. Ja na poslednje predavanje prof Jerotića nisam uspela ni da privirim. Kao da se ceo Niš slio tog dana ispred Narodnog pozorišta 🙂
    Ali pamtim neka ranija predavanja s dovoljno publike da u njima uživaš.

    • noviinternet каже:

      Bogami i meni je u pocetku izgledalo da necu ni priviriti, ali onda se ukazala uska stazica izmedju onih koji su stajali na ulaznim vratima i u hodniku i ja se skroz provucem u sami korner :), tu je bilo jos nekog sveta, a sedeli smo na podu. Slicnu grupicu slusalaca mozes videti u dubini slike gde se vidi i profesor i deo amfiteatra.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.