Zašto se kaže: „Ne dam ja ni pet para za to.“?


Raspremam ja danas kuću u Šapcu, a posle krečenja. Ubih se od posla. Doduše ne radim svaki dan i ne radim više od 7-8 sati, pa „pobegnem“ na imanje da uživam u seoskom životu. I sad sam na imanju. Mačkovi nahranjeni, Lale koristi svoje starešinstvo pa spava na mom krevetu, a mladi momci su napolju. Kučci nahranjeni takođe. Okolina odjekuje od laveža, ali to nisu moji psi. Bilo bi lepo znati taj njihov jezik… Sirota Astra se najviše čuje – komšijski pas, belgijski ovčar. Snobovi su morali da imaju psa sa pedigreom – da vidite gazdaricu, sve bi bilo jasno. Inače oni žive u Šapcu, a sirotu Astru su krvnički vezali – ima 3-4 metra dug težak lanac oko vrata, i potpuno je iskrivila noge u X da je lanac ne bi udarao. Ukupno ima jedan ugao od 90 stepeni i šupicu u kojoj spava. Ne hrane je. Nosim joj da jede, i svaki put se razbesnim na te njene vlasnike. Zapravo oni i dođu, ali vrlo retko. Astra se izbezumi od radosti… a oni joj ostave buđavog hleba razbacanog svuda, čak i tamo gde ona ne može da dohvati! Dobila je bila jak proliv, sve je oko nje bilo zaprljano… Odnesem joj jogurta, i spasem je, ali dokle… Uh, nije mi lakše, ali bar da ostane zapisano.

Da se vratim na pitanje iz naslova. U vezi je sa mojim raspremanjem po kući, utoliko što naiđoh na jednu kesu Politike. Nemam pojma otkud mi, bila je u špajizu. Na jednoj strani je bila naslovnica nekog broja (možda je to rešenje otkud kesa, ali mi nije palo na um da pogledam). A na drugoj strani je reprint nekog od prvih (možda i prvog) brojeva Politike. I u uglu, pri vrhu piše – 5 para! Dakle tada su novine koštale pet para – lepo bi bilo znati koji deo „potrošačke korpe“ onog vremena je mogao da se kupi za tih 5 para. Gledam tu cenu i sine mi odgovor na pitanje iz naslova. Zapravo prvo mi je „sinuo“ odgovor, a pitanje se pojavilo posle 🙂

Dakle, mora da je neko nekad rekao: „Ma ne dam ja ni pet para (na to njihovo politikantsko pisanje)“, pa je posle ostalo da se svaka bezvredna stvar takođe karakteriše istom izjavom.

PS. Nije teška računica – dovoljan broj puta po pet para su velike pare. To su doduše mnogi već iskoristili, počev od onih koji su tu „siću“ preusmeravali na neke svoje bankovne račune, do svih ovih cena tipa 19.99 dinara, kad se parica po parica sliva u kasu…

PPS. Kad ste poslednji put videli petoparac? Davno je izbačen, kao i sve ostale sitnije vrednosti… Šta kovnice novca rade s tim – pretope, verovatno…

Dosta razmišljanja naglas – očito je da umor čini svoje – laku noć!

 

Овај унос је објављен под O svemu i svačemu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

4 реаговања на Zašto se kaže: „Ne dam ja ni pet para za to.“?

  1. Retka Zverka каже:

    Žao mi je ove kuce. Pomaži i dalje koliko možeš. Kad bi kuca mogla da pređe da živi kod ljudi koji vole kuce, to bi bilo pravo rešenje.

  2. oblogovan каже:

    Мој теча је годинама (и годинама) скупљао петопарце. У почетку је имао за нешто много више, али када је напунио ту неку посудицу (налик на чашу или конзерву), није имао довољно ни за кутију Дрине без филтера коју је пушио.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.