Predizborna kolumna jednog (ne)običnog gradjanina (10)


Evo mene jubilarni, deseti put! S jedne strane, žao mi je što su izbori tako blizu, jer ne mogu postići da zabeležim ono što smatram bitnim, a s druge strane me brine što su tako blizu, jer pre njih dolazi predizorna tišina pa se pitam smem li ja tada nešto pisati? 🙂

Svakako da su moji tekstovi kap u moru (dez)informacija kojima smo zagušeni. Pri tom nažalost nisu otrov, pa da i u tako razblaženom rastvoru deluju. Istina je da istina ne deluje ni brzo ni sveobuhvatno, a svi pravdoljupci bi voleli da jeste drukčije. Stoga su mnogi razočarani, ili rezignirani ili (na neki čudan način) uvređeni zbog nerazumevanja na koje nailaze. Tim pre i tim lakše zlo dezinformacija osvaja teren, truje bespoštedno, zaglupljuje narod. I tu je i problem i rešenje – rešenje je da pravdoljupci shvate da treba da se udružuju, ali ne po modelu borbe za (pre)vlast, nego po modelu svesne saradnje različitih osoba, ujedinjenih ciljem. Pravedno društvo jeste moguće, dobrota u ljudima postoji, ali da bi se ta vatra rasplamsala, treba truda, treba se nadimiti 🙂 (“Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreje”), treba raditi, čistiti u sebi i oko sebe, širiti prave misli, podsticati prava dela…

Živimo u gradu prepunom đubreta, ima doduše mirnijih i kao malo čistijih ulica, ali sve u svemu – Beograd nije beo, nego siv, Beograd ne miriše, nego smrdi… Možda je to i zato što “S glave riba smrdi”, ali ovi koji su glava Beograda taj smrad ne osećaju u svojim raskošnim velikim stanovima ili vilama sa poslugom. Njihova deca su u inostranstvu, u skupim školama, spremaju se za rukovodeće položaje (ili su pak propaliteti, jer kletve stižu kad-tad, pa ako i promaše one na koje su usmerene, stižu njihovo potomstvo… u tom smislu mi je jako žao što platan nije orah, pa da one koji su posekli platane na bulevaru, stigne nepromašiva kletva narodnog verovanja, da ko god poseče orah ubrzo umire. Tešim se da sigurno postoji i “platanska kletva”…) Da se vratim na “smrad” Beograda –  oni koji su na vlasti ne osećaju taj smrad koji šire oko sebe (jednako kao klošari :)) i neće ga ni osetiti. Niti se setiti kako je njima samima smetao “smrad” prethodne vlasti (ili su zapravo već tad bili dobro plaćeni, sa ugrađenim implantima u nosu 🙂 da smrad ne osećaju, nego da samo, nahuškani na tadašnju vlast, izvrše zadatak za koji su plaćeni).

Sigurno ste nekad sreli nekog od (preživelih) “bivših” na ulici – kako su to jadni, mali “obični” ljudi, koje je uspon na vlast učinio moćnima. Naravno, niste sreli nikog od onih koji su se “izvukli”, dobro “nafatirani” parama. I to je takođe nešto što obeshrabruje borce za pravdu – mnogi zločini prolaze nekažnjeno. Možemo se mi tešiti da “onaj gore sve vidi”, ali to neće promeniti stvari. Setite se izreke “Ma’ni veslom, pa će ti i Bog pomoći”. “Onaj gore” ne može pomoći i počistiti đubre umesto nas.  Nama će se pružati razne prilike da “počistimo” stvari – i samo od naše rešenosti i uverenosti u objektivno moguć pravedan svet zavisi hoće li ovaj svet to zaista i postati… ili će nas radi naše bezbednosti 🙂  (ako se upecamo na tu udicu i “progutamo” ACTA ili već nešto slično) nadgledati 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, a radi naših boljih uslova života 🙂 vakcinisati sumnjivim vakcinama, hraniti genetski modifikovanom hranom, zaprašivati iz aviona…

Eto zašto se svi naši grčevito bore za vlast, računajući ne samo da će preživeti nego i da će se propisno obogatiti (dodati na već postojeći imetak nove milione – pa videli ste kako su nam objavili da oko četvrt miliona evra koštaju “preizborni” bilbordi – a kome idu te pare, to valjda svi znaju :), a ako neko slučajno ne zna, reći ću mu – idu ovom tipu koji mi sa bilborda sa ulice viri u spavaću sobu :))…

I, dobro, recite pravo – zar ćete glasati za nekog “uličara” – zar vam stare, mudre bake i deke nisu govorili da se sa uličarima ne treba družiti 🙂

 

 

Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu. Забележите сталну везу.

6 реаговања на Predizborna kolumna jednog (ne)običnog gradjanina (10)

  1. ivinsvet каже:

    Имам исти проблем – толико тога за рећи, а премало времена, премало простора 🙂 Све се као трудим да текстови не буду дугачки, али кад се дотакнем „ових и оваквих“ речи се само гомилају…
    Ти си отишао корак даље – предизборна тишина! Како се ту понашати? Писати о цвећу и дрвећу? А-хааа 🙂

    • noviinternet каже:

      Predizbornu tišinu smo nekako pregurali 🙂 ali je sad važno da budemo stalna, makar tiha buka, protiv „ovih i ovakvih“…

      • ivinsvet каже:

        Захваљујући „овима и оваквима“ ја постадох „дежурни хроничар и критичар“. Додуше, да не грешим душу, у последње време ме баш етикетирају, али то ваљда иде у рок службе 😉

      • noviinternet каже:

        Pa kad toliko materijala pružaju, greota je da se ne komentariše 🙂 Naša je velika žalost što nam toliko materijala pružaju… Održavaj hroniku, treba da se zna šta smo sve doživeli i doživljavamo.

  2. Branko Baćović каже:

    Beograd nije beo, beograd smrdi… ali izgleda da je to zbog toga da bi beograđani izgledali čistije, svetlije i mirišljivije 😉

    • noviinternet каже:

      Ma ljudi su u suštini dobri – i sve zavisi od modela ponašanja koji mogu da vide. A zavisi onda i koliko ko toga preuzima. A posle „OD OCA JE OSTANULO SINU“ – najčešće se isti model prenosi, i mnogo je teško od lošeg modela preći na ispravan, a da li je nešto lakše sa ispravnog puta krenuti stranputicom, ne znam, možda Sonja (psiho-nindža :)) može to bolje da objasni…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.