P&P (političari i …)


Dosadno je svo to, i moje i bilo čije razmišljanje i/ili pisanje o politici i političarima jer je predvidivo, i nažalost – više štetno nego samo beskorisno. Štetnost se ogleda u mnogobrojnim zamenama teza i prihvatanjem statusa quo kao podrazumevanog, normalnog, bezmalo najboljeg stanja u svetu. Pa, kad je već tako, evo i mog „doprinosa“ 🙂

Političari i psi – nije to samo prizemna asocijacija iz ukrštenih reči, gde je isto rešenje za „onomatopeja laveža“ i „inicijali jednog političara“. Sličnosti se mogu naći u izrekama (a one ipak kriju vekovno iskustvo – statistika na delu 🙂 ). Eto, npr. u izreci: „Ne laje kera sela radi, nego sebe radi.“, zamenite kera sa političarem, a selo sa narodom… Zatim, oduvek se govorilo: „Nije keru verovati…“ (primeniti isto uputstvo kao malopre).

Sličnost je i u tome što mi hranimo pse, a za uzvrat nam „čuvaju kuću“ ili su nam „najbolji prijatelji“… a zapravo su pravi lezilebovići 🙂

Političari i pamćenje – su negativno korelisane veličine 🙂 tj. slično izreci „Duga kosa, kratka pamet.“ Ne možemo ih mnogo kriviti što slabo pamte, pošteno govoreći ni lična svedočanstva o ličnom životu vrlo često nisu objektivna, pa kako onda sa vrhova političkog Olimpa 😉 dobro videti sve ostalo, kad je podnožje često u izmaglici, a i daleko je, pa su detalji (svakodnevnog života onog naroda u koji se političari zaklinju) mnogo sitni.

Doduše, nije teško osetiti se uvređenim kad nam serviraju jedne priče, a prethodno su „pevali druge pesme“. Nemamo svi tako kratko pamćenje

Političari i potomstvo – „po definiciji“ bi političar, a pogotovu onaj na višem položaju, trebalo da vodi računa o onome šta ostavlja potomstvu (od ideja do realizacija i ugleda). Ne mogu naravno biti svi kao kralj Petar I i ići preko Albanije sa svojom vojskom, ali na koga da se onda ugledaju? E, u tom grmu i leži onaj zec iz priče J. Nemaju na koga da se ugledaju, pa kako onda da (sami) smisle nešto pametno.

Političari i porodica – nije malo porodica u kojima su političari jedan od uzroka nesloge. Doduše, tu imamo i zamenu teza: nezadovoljstvo mužem/ženom zamenjuje se prebacivanjem na „neprijateljstvo“ prema političkoj partiji koju druga osoba manje ili više otvoreno simpatiše. Bivalo je i biva da se rođena braća nađu na suprotnim stranama. Svaka od ovih rečenica je osnov za esej od nekoliko strana… A svoje porodice političari obezbede, decu (bar ovi naši) često školuju u inostranstvu.

Političari i pučanstvo 🙂 tj. populacija – „Pučina je stoka jedna grdna!“ To kao da mnogi imaju za svoj moto, bez obzira, a možda baš i zato što su jednom i njihovi preci bili deo „običnog naroda“. Mehanizam je razumljiv: „… mene su maltretirali, ajde sad da ja njima pokažem“. Žalosno, zbog posledica. Isto tako žalosno je i uzdizanje šefa neke stranke od strane simpatizera. To je nekritičko (a pitanje je na kom nivou svesti pojedinca tek može postati kritičko) odobravanje stavova i eventualnih akcija (eventualnih, jer mnogi političari ostaju samo na rečima). Takav način posmatranja i postupanja je posledica patrijarhata – gde samo „najstariji“ odlučuje o svemu, bilo to uvek pravilno i pravedno ili ne.

Političari i popularnost – šta sve ljudi neće uraditi za pet minuta (ili pet godina) slave i šepurenja na prestolu! Jadna je to ličnost kojoj aminovanje poltrona čini da se oseća kao car u svom novom odelu 🙂

Političari i protuve –ako se neko nije domogao položaja kao protuva, onda sigurno u svom okruženju ma bar neku, koja samo vozi politički veleslalom sa ciljem da bude kalif umesto kalifa 🙂 (I opet: „Nema ništa što već neko nije rek’o, a ni ovo nije novo!“ Bitno je, naravno, i kako je nešto izrečeno, makar bila sto puta ponovljena istina. A o ponovljenim lažima koje postaju „istine“ bi tek imalo da se govori. Lek protiv toga je zdrava glava, ali ko će nam ustanoviti granice normale?)

Političari i propaganda – koja se često svodi i na samopropagandu tipa: „’fal’te me usta, il’ ću vas pocepati!“ 😉 – kakva divna tema za trotomni ukras svake biblioteke koja drži do svog ugleda! Tako se relativno skoro jedan naš (državnik) hvalio kako se predsednik jedne velike sile „tri puta rukovao sa mnom“. Ako nećemo Amera da proglasimo za totalnu dileju 🙂 možemo shvatiti postupak i na osnovu priprema koje svaki državnik ima pred susret sa nekim drugim – osnovne navike i rituali jednog naroda tada moraju biti spomenuti šefu države da ne bi napravio neki ispad/uvredu na međunarodnom nivou. Tako je  sigurno i Tramp bio obavešten o tome da se Srbi pri pozdravljanju tri puta ljube, pa posle ili odustao ili zaboravio za ljubljenje i sve sveo na tri rukovanja! (I am a genius! – bojim se da ne postanem političar, jer niko ne bi mogao ukorak sa mnom 😉 😉 😉 )

Političari i Putin – nemam dovoljno uvida u temu 🙂

Političari i putenost – i problem i njegovo rešavanje su postojali i pre Bila i Monike. Da li je zadatak predsednika države da vodi računa o narodu ili svom nagonu? Dok ne budemo imali ustanovljene i opšteprihvaćene moralne norme, odnosno dok god deca budu učila o „ljubavi“ gledajući porniće, dotle će nakardne stvari da budu važnije od normalnih. Tu je i pitanje žena koje se bave politikom, a postupaju po muškom modelu – strogi kostimi, kratka kosa… spoljašnje manifestacije „ozbiljnog“ muškarca koji se bavi „ozbiljnim“ poslom.  Zaista je sve napako izvrnuto – kako može žena, ako je majka, da šalje nečiju decu da ubijaju nečiju drugu decu…

Političari i prehrambeni problem – neću sada o povlašćenoj ishrani u skupštinskom restoranu, nego o tome da (bar ova naša) zemlja ima dovoljno obradive zemlje da može da proizvede ogromne količine hrane i to NEprskane, NEmodifikovane, da ima (još uvek) dosta čiste vode. I šta rade s tim? Arče zemlju, zagađuju vodu, troše pare na nebuloze „na vodi“ (a lepo je rečeno „Beograd na vodi ničemu ne vodi!“)umesto da svaka porodica dobije po hektar zemlje oslobođeno poreza i da hrani sebe i još nekoliko porodica u belom svetu…

Političari i poštenje – to bi trebalo publikovati, slaviti, to bi trebalo da bude ideal , a ovako –čak i koji bi hteo da bude pošten, vrlo lako upada u zamku nasleđenih privilegija. Pa ko bi od političara kao Patrijarh Pavle išao tramvajem, nosio godinama iste cipele?

… Umorih se… a ima još i još… v. PS.

Gde je rešenje? U ljubavi, stvarnoj ljubavi za bližnje(lepo je na tu temu ispleten tekst u Pleteniju sloves). Istinska ljubav će voditi/predstavljati život u punom smislu te reči.

A mi, nažalost, u našoj kulturi učimo samo na principu kazne. Zato je prvi i najteži i najveći korak – zavoleti sebe i prema sebi postupati kako bismo postupali prema nekom najdražem…

That’s all folks!

PS. Dopunite i sami na teme:

Politika i pamet – to nema veze jedno s drugim, ako je pamet-pamet, a ako je to samo korišćenje izvesnih umnih sposobnosti da se stekne lična korist, onda je to svakako „pamet“…

Politika i propast (carstva rimskog i ostalih…)

Politika i preletači…

Politika i putevi…

Politika i plemenitost…

Politika i potomstvo (tzv. sud istorije)…

Politika i prosveta…

 

 

Овај унос је објављен под Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Mediji, Obrazovanje, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.